Битка за уранијум из Нигера

Државна делегација Нигера, предвођена Салифом Модијем, министром одбране војне хунте на власти од преврата 26. јула прошле године, стигла је у понедељак у Техеран, да присуствује инаугурацији новог председника Ирана Масуда Пезешкијана, пренеле су агенције из Сахела.

Да ли ће током боравка у Ирану представници војног режима Нигера имати мотива да са домаћинима разговарају о налазиштима најквалитетније руде уранијума у Африци, интересује бројне посматраче. Посебно након јунске одлуке војних власти Нигера да одузму дозволу за рад француском мегануклеарном произвођачу „Орано” на налазишту рудника „Имоурарен”, као и канадској фирми „Гови Екс” на оближњем копу „Мадауела”. Рудник „Имоурарен” слови за једно од најбогатијих налазишта уранијума на свету, са процењеним резервама од преко 170.000 тона те стратешке руде, француске фирме копају уранијум у Нигеру од 1971. године.

Из угла најновијих власти Нигера, западњаци су оклевали да подстакну пуне капацитете рудника. Из угла француско-канадских власника рудних концесија, хунта у Њамеију чинила је све да осујети редовну производњу уранијума на налазиштима.

У међувремену, Нигер, седми светски произвођач ултраквалитетног уранијума на свету и некадашња француска колонија, деценијама се врло високо котирао на мапи енергетских снабдевача ЕУ, посебно Париза. Колико 2022. више од четвртине уранијума у ЕУ нуклеаркама пореклом је било из Нигера. У Француској 15 одсто уранијума у атомским централама друге највеће економије ЕУ, пристизао је из налазишта између Арлита и Агадеза у забитима Сахаре. Колико 2023. шеф Јелисејске палате Емануел Макрон објавио је „нуклеарну ренесансу” Француске уз најаву изградње 14 нових атомских реактора. Колико у првом кварталу 2023. фирма „Орано” је ослонцем на уранијум из Нигера и Казахстана, остварила профит од 117 милиона евра, да би у првом полугођу ове године забележила губитак од 133 милиона евра.

„Погоршана политичка ситуација у Нигеру угрожава рударење уранијума”, оценио је Дејвид Клавери, главни финансијски званичник „Орана” у саопштењу ове седмице. Потешкоће у сарадњи између француске фирме и нових војних власти у Нигеру букнуле су иначе још прошлог лета, када је рудник уранијума у Арлиту, заједно са складиштима крцатим јавно непрецизираним количинама „жутог колача” спремног за извоз, преко ноћи затворен. 

Од тада изнад неба Нигера влада својеврсна сателитско-информативна гужва. Наиме, војна хунта Нигера, као и пре ње војни режим у Бамаку, главном граду Малија, од освајања власти кренули су да негују све тешње односе са Москвом. Тим поводом америчке дипломате су у више наврата властима у Њамеију и Бамаку скретале пажњу на могуће интересовање Москве и Ирана за уранијум. Домаћини на те сигнале из Вашингтона нису најпријемчивије реаговали. При том, војна хунта у Њамеију показала је лане „црвени картон” француским, а потом и америчким трупама (комплетно повлачење следи почетком августа), упоредо отварајући простор новим партнерствима, посебно око рударења уранијума. У свеопштој трци за уранијум из Нигера, Париз, Вашингтон и Пекинг одвојено су лансирали сателите који помно мотре кретања око складишта рудника Арлит, као и других налазишта уранијума у Нигеру, јавља „ Панафрикан њуз”. Ових дана је Кинеска национална нуклеарна корпорација добила позив да активира до јуче „француски” рудник „Имоурарен”, недалеко од Арлита.