Bitka za uranijum iz Nigera

Državna delegacija Nigera, predvođena Salifom Modijem, ministrom odbrane vojne hunte na vlasti od prevrata 26. jula prošle godine, stigla je u ponedeljak u Teheran, da prisustvuje inauguraciji novog predsednika Irana Masuda Pezeškijana, prenele su agencije iz Sahela.

Da li će tokom boravka u Iranu predstavnici vojnog režima Nigera imati motiva da sa domaćinima razgovaraju o nalazištima najkvalitetnije rude uranijuma u Africi, interesuje brojne posmatrače. Posebno nakon junske odluke vojnih vlasti Nigera da oduzmu dozvolu za rad francuskom meganuklearnom proizvođaču „Orano” na nalazištu rudnika „Imouraren”, kao i kanadskoj firmi „Govi Eks” na obližnjem kopu „Madauela”. Rudnik „Imouraren” slovi za jedno od najbogatijih nalazišta uranijuma na svetu, sa procenjenim rezervama od preko 170.000 tona te strateške rude, francuske firme kopaju uranijum u Nigeru od 1971. godine.

Iz ugla najnovijih vlasti Nigera, zapadnjaci su oklevali da podstaknu pune kapacitete rudnika. Iz ugla francusko-kanadskih vlasnika rudnih koncesija, hunta u Njameiju činila je sve da osujeti redovnu proizvodnju uranijuma na nalazištima.

U međuvremenu, Niger, sedmi svetski proizvođač ultrakvalitetnog uranijuma na svetu i nekadašnja francuska kolonija, decenijama se vrlo visoko kotirao na mapi energetskih snabdevača EU, posebno Pariza. Koliko 2022. više od četvrtine uranijuma u EU nuklearkama poreklom je bilo iz Nigera. U Francuskoj 15 odsto uranijuma u atomskim centralama druge najveće ekonomije EU, pristizao je iz nalazišta između Arlita i Agadeza u zabitima Sahare. Koliko 2023. šef Jelisejske palate Emanuel Makron objavio je „nuklearnu renesansu” Francuske uz najavu izgradnje 14 novih atomskih reaktora. Koliko u prvom kvartalu 2023. firma „Orano” je osloncem na uranijum iz Nigera i Kazahstana, ostvarila profit od 117 miliona evra, da bi u prvom polugođu ove godine zabeležila gubitak od 133 miliona evra.

„Pogoršana politička situacija u Nigeru ugrožava rudarenje uranijuma”, ocenio je Dejvid Klaveri, glavni finansijski zvaničnik „Orana” u saopštenju ove sedmice. Poteškoće u saradnji između francuske firme i novih vojnih vlasti u Nigeru buknule su inače još prošlog leta, kada je rudnik uranijuma u Arlitu, zajedno sa skladištima krcatim javno nepreciziranim količinama „žutog kolača” spremnog za izvoz, preko noći zatvoren. 

Od tada iznad neba Nigera vlada svojevrsna satelitsko-informativna gužva. Naime, vojna hunta Nigera, kao i pre nje vojni režim u Bamaku, glavnom gradu Malija, od osvajanja vlasti krenuli su da neguju sve tešnje odnose sa Moskvom. Tim povodom američke diplomate su u više navrata vlastima u Njameiju i Bamaku skretale pažnju na moguće interesovanje Moskve i Irana za uranijum. Domaćini na te signale iz Vašingtona nisu najprijemčivije reagovali. Pri tom, vojna hunta u Njameiju pokazala je lane „crveni karton” francuskim, a potom i američkim trupama (kompletno povlačenje sledi početkom avgusta), uporedo otvarajući prostor novim partnerstvima, posebno oko rudarenja uranijuma. U sveopštoj trci za uranijum iz Nigera, Pariz, Vašington i Peking odvojeno su lansirali satelite koji pomno motre kretanja oko skladišta rudnika Arlit, kao i drugih nalazišta uranijuma u Nigeru, javlja „ Panafrikan njuz”. Ovih dana je Kineska nacionalna nuklearna korporacija dobila poziv da aktivira do juče „francuski” rudnik „Imouraren”, nedaleko od Arlita.