Сабор СПЦ данас расправља о патријарховој молби

У Патријаршијском двору у Београду данас почиње јесење заседање Светог архијерејског сабора Српске православне цркве које треба да разреши питање да ли патријарх Павле и даље остаје поглавар српске цркве. Иако се дневни ред који предлаже Свети синод утврђује на самој седници, у центру пажње биће молба патријарха Павла да се после 18 година повуче са светосавског трона. Уколико владике из земље и расејања усвоје патријархову „оставку”, то ће отворити пут за расписивање изборног сабора и практично све друге теме о којима „црквена скупштина” треба да расправља наћи ће се у другом плану.

Иако се о „оставци” поглавара СПЦ већ дуже време нагађало, Свети синод је тек после седнице 24. октобра јавност и званично обавестио да је:„Његова светост патријарх српски господин Павле, на основу члана 111. Устава Српске православне цркве, поднео молбу којом због здравствених разлога и немоћи умољава Свети архијерејски сабор да му, на своме предстојећем јесењем редовном заседању, 11. новембра 2008. године, одобри повлачење из активне службе.”

Због чињенице да није одмах саопштено када и коме је духовни вођа православних Срба поднео „оставку”, уследиле су сумње у веродостојност таквог документа. Поготово када се зна да је последњих година у више наврата вршен притисак на поглавара СПЦ да се повуче, иако се патријарх на положај бира доживотно. Појединим владикама који су тражили на увид тај папир у Светом синоду је речено да ће патријархову молбу моћи да виде тек 11. новембра на Сабору.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је тек 29. октобра у интервјуу „Вечерњим новостима” рекао да је молба патријарха Павла аутентична и да ју је потписао при пуној свести пред свим члановима Синода.

После драматичног мајског сабора СПЦ (14– 21. мај ове године), којем патријарх Павле није председавао због болести, нашло се под знаком питања и јесење окупљање црквене скупштине. Наиме, у одсуству патријарха, сабор не може да доноси црквенозаконске прописе, уредбе и начелне одлуке. Управљање црквом у ограниченом обиму, по члану 62. Устава СПЦ, преузео је Свети синод, а председавање сабору најстарији митрополит по производству у „црквеној влади”, а то је митрополит Амфилохије.

Јесењи сабор је био прво планиран за октобар, али неколико припремних седница Светог синода је било одложено. Тако да се незванично пронела прича да од сабора нема ништа. Ипак, када је патријарх Павле потписао молбу, истог дана 8. октобра Свети синод је донео одлуку да се окупљање епископа закаже за 11. новембар.

Уколико епископи усвоје Павлову молбу за повлачење, то ће значити да је патријаршијски трон упражњен и следи сазивање изборног сабора у року не дужем од три месеца.

У СПЦ има мишљења да не треба одмах ићи у изборни процес, него заказати неки други термин у наредној години. Шта ће владике одлучити, да ли да се одмах док су на окупу прекине редовно и сазове изборно заседање, тешко је рећи.

Уколико пак „црквена скупштина” одбије патријархову молбу, на дневном реду би могле да се нађу разне текуће ствари, али и решавање „замрзнутог спора” између епископа рашко-призеренског Артемија и његовог викарног епископа липљанског Теодосија. Наиме, у августу је Артемије сменио Теодосија и управу манастира Дечани, али је Свети синод заузео став да о том питању треба да се изјасни Свети архијерејски сабор.

Иако се у последње време говори о арондацији (подели) епархија, сабор без патријарха није у могућности да доноси такве одлуке.

Миленко Пешић

----------------------------------------------------

 Протест испред Патријаршије

Уједињени Покрет Српства – Гарда Свети цар Лазар одржаће данас у 12 часова протестни скуп испред зграде Патријаршије Српске православне цркве у Београду, поводом најаве смене Његове светости патријарха српског Павла на Сабору СПЦ, саопштио је Хаџи Андреј Милић, председник покрета. Како је најављено, протести, уредно пријављени МУП-у Србије, ће трајати током одржавања Сабора СПЦ.

Б. М. М.