Борац против грингоса

Ако политички преживи ситуацију која је готово пресликана у односу на председничке изборе 2018, моћи ћемо слободно да кажемо да је Николас Мадуро – неуништив. А како другачије описати човека који није завршио средњу школу а стигао до трећег председничког мандата и на листу 100 најутицајнијих људи на свету? Није био ни лак задатак да један возача аутобуса уђе у ципеле легендарног Уга Чавеза, задржи се у њима и прилично разбашкари. И све то пркосећи вишедеценијским санкцијама Вашингтона и Брисела.

Мало је председника који су му честитали изборну победу: први је био Путин (рекао је да је Мадуро увек добродошао гост у Русији), потом Си Ђинпинг („...чврсто подржавамо праведни циљ Венецуеле да се супротстави спољном мешању”), наш председник Вучић, који је захвалио што Венецуела није признала Косово. А Мигел Дијаз Канел рекао је да Куба поздравља што су „достојанство и храброст венецуеланског народа тријумфовали нас притиском и манипулацијом”.

Много је дужи списак оних који су подржали опозиционог кандидата Едмунда Гонзалеса, (слично као и 2018.), укључујући ЕУ и САД. Америка је јасно стала уз опозицију, одбацујући оптужбе да је оркестрирала пуч у овој земљи. Шеф дипломатије ЕУ Ђузеп Борељ је рекао да блок од 27 држава чланица неће признати резултате избора. Опозиција тврди да све има црно на бело, да је Гонзалес победио са 70 одсто подршке, а не да је изгубио са 44 процента, како је саопштила изборна комисија.

Ко је у праву, зависи од тога кога питате. Опозиција оптужује власт за корупцију, непотизам, инфлацију, криминал и насиље, хроничну несташицу хране и лекова, одлазак младих из земље. Мадуро и позиција тврде да је и на овим изборима тријумфовала политика мира и стабилности, да је победила народна воља и да неће никада дозволити да се „тамо неки грингоси” мешају у унутрашње ствари суверене државе и да ставе шапе на највеће резерве сирове нафте на свету.

Иначе, због обећања да ће избори бити фер и демократски, Бајденова администрација је ублажила санкције на нафту, гас и злато (које је пооштрио Трамп за време свог мандата), а неколико дана после ове објаве, стигла је друга: милијардер из Тексаса, које називају „јединим странцем који сме да буши у Мексику”, добио је право и на два извора нафте у Венецуели.

Мадуро (61) је на власти од 2013. Каријеру је почео као возач аутобуса, постао вођа синдиката у Каракасу, а потом био један од оснивача левичарске странке Покрет Пете републике. Деведесетих постаје и један од најближих сарадника Уга Чавеза, чији је адвокат тада била Мадурова будућа супруга Флорес. После Чавезове смрти, Мадуро је први пут изабран за председника, а убрзо после тога оженио се по други пут – поменутом Флорес (67). Занимљиво је да је баш она наследила свог будућег мужа на месту председника Народне скупштине 2006. (и тако постала прва жена на овом положају), кад је он поднео оставку како би постао министар спољних послова. Мадуро из првог брака има сина Николаса, познатијег као Николасито, због кога такође трпи оптужбе за непотизам, јер му годинама даје важне положаје у власти, укључујући и место у Народној скупштини.

Воли да слуша музику из шездесетих и седамдесетих, посебно Џона Ленона, јер „његове песме промовишу мир и љубав”, али и Роберта Планта и „Лед цепелин”.

И за крај, ево графита подршке Мадуру који је ових дана освануо на неколико места у Новом Саду: „Чавез живи, борба се наставља, Косово је Србија.”