Borac protiv gringosa

Ako politički preživi situaciju koja je gotovo preslikana u odnosu na predsedničke izbore 2018, moći ćemo slobodno da kažemo da je Nikolas Maduro – neuništiv. A kako drugačije opisati čoveka koji nije završio srednju školu a stigao do trećeg predsedničkog mandata i na listu 100 najuticajnijih ljudi na svetu? Nije bio ni lak zadatak da jedan vozača autobusa uđe u cipele legendarnog Uga Čaveza, zadrži se u njima i prilično razbaškari. I sve to prkoseći višedecenijskim sankcijama Vašingtona i Brisela.

Malo je predsednika koji su mu čestitali izbornu pobedu: prvi je bio Putin (rekao je da je Maduro uvek dobrodošao gost u Rusiji), potom Si Đinping („...čvrsto podržavamo pravedni cilj Venecuele da se suprotstavi spoljnom mešanju”), naš predsednik Vučić, koji je zahvalio što Venecuela nije priznala Kosovo. A Migel Dijaz Kanel rekao je da Kuba pozdravlja što su „dostojanstvo i hrabrost venecuelanskog naroda trijumfovali nas pritiskom i manipulacijom”.

Mnogo je duži spisak onih koji su podržali opozicionog kandidata Edmunda Gonzalesa, (slično kao i 2018.), uključujući EU i SAD. Amerika je jasno stala uz opoziciju, odbacujući optužbe da je orkestrirala puč u ovoj zemlji. Šef diplomatije EU Đuzep Borelj je rekao da blok od 27 država članica neće priznati rezultate izbora. Opozicija tvrdi da sve ima crno na belo, da je Gonzales pobedio sa 70 odsto podrške, a ne da je izgubio sa 44 procenta, kako je saopštila izborna komisija.

Ko je u pravu, zavisi od toga koga pitate. Opozicija optužuje vlast za korupciju, nepotizam, inflaciju, kriminal i nasilje, hroničnu nestašicu hrane i lekova, odlazak mladih iz zemlje. Maduro i pozicija tvrde da je i na ovim izborima trijumfovala politika mira i stabilnosti, da je pobedila narodna volja i da neće nikada dozvoliti da se „tamo neki gringosi” mešaju u unutrašnje stvari suverene države i da stave šape na najveće rezerve sirove nafte na svetu.

Inače, zbog obećanja da će izbori biti fer i demokratski, Bajdenova administracija je ublažila sankcije na naftu, gas i zlato (koje je pooštrio Tramp za vreme svog mandata), a nekoliko dana posle ove objave, stigla je druga: milijarder iz Teksasa, koje nazivaju „jedinim strancem koji sme da buši u Meksiku”, dobio je pravo i na dva izvora nafte u Venecueli.

Maduro (61) je na vlasti od 2013. Karijeru je počeo kao vozač autobusa, postao vođa sindikata u Karakasu, a potom bio jedan od osnivača levičarske stranke Pokret Pete republike. Devedesetih postaje i jedan od najbližih saradnika Uga Čaveza, čiji je advokat tada bila Madurova buduća supruga Flores. Posle Čavezove smrti, Maduro je prvi put izabran za predsednika, a ubrzo posle toga oženio se po drugi put – pomenutom Flores (67). Zanimljivo je da je baš ona nasledila svog budućeg muža na mestu predsednika Narodne skupštine 2006. (i tako postala prva žena na ovom položaju), kad je on podneo ostavku kako bi postao ministar spoljnih poslova. Maduro iz prvog braka ima sina Nikolasa, poznatijeg kao Nikolasito, zbog koga takođe trpi optužbe za nepotizam, jer mu godinama daje važne položaje u vlasti, uključujući i mesto u Narodnoj skupštini.

Voli da sluša muziku iz šezdesetih i sedamdesetih, posebno Džona Lenona, jer „njegove pesme promovišu mir i ljubav”, ali i Roberta Planta i „Led cepelin”.

I za kraj, evo grafita podrške Maduru koji je ovih dana osvanuo na nekoliko mesta u Novom Sadu: „Čavez živi, borba se nastavlja, Kosovo je Srbija.”