Багерима сравњена „Патка”
Панчево – Један од три угаона камена панчевачког Горњег града, чувена кафана „Патка” заузимала је до пре неки дан ћошак улица Патријарха Чарнојевића и Карађорђеве. Срушена је за дан, а таворила више од деценију и по, након што је замандаљена као једна од жртава неуспешне приватизације Друштвеног угоститељског предузећа „Слобода”. Да је законом незаштићена, и зграда „на лакат”, није промакло грађевинским инвеститорима, те ће, како сазнајемо на лицу места, бити замењена још једном ултрамодерном вишеспратницом. Тако, последњих година живота преименована у бифе, није имала среће попут здања кафане „Крагујевац”, која је међу десетинама других једина у Панчеву коју држава штити као споменик културе. „Крагујевац” је остао овековечен и на филмској траци као сценографија првог кадра легендарних „Маратонаца”, али и као ентеријер у ком Беким Фехмију ломи чаше рукама у „Скупљачима перја”, а „Патка” ће бити упамћена и као место састанака Милетићевих радикала и дуго потом жариште радикалског покрета у Панчеву.
Багери већ деценијама равне старе угоститељске локације и у комшилуку, па су тако пале и легендарне крчме „Волар” и „Бело јагње”, деценијама не постоје ни „Орач”, „Ловац” и „Триглав”, а ера рушења начета је у самом центру вароши. Прво је пала гостионица „Јадран”, на чије темеље је насађена данашња Палате правде, друштвено корисним радом затвореника сравњено је „Дедиње”, познатије као „Код Пацова”, Вајфертова „Славина” порушена је до темеља деведесетих прошлог века. „Србија” и „Нептун” претворене у самоуслуге, а „Три грозда” на Зеленој пијаци и „Љубичево” у насељу Тесла у кладионице. Нема више ни кафана „Долина” „Ловац”, „Авала”, „Снешко”, „Просветарац”, „Здрављак”, „Утва Радник”, „Сложна браћа”, „Црна Мачка” и „Бели багрем”.
„Панчевачки централни троугао”, у ком се лако могло „изгубити”, чинили су „Корзо”, „Парк” и „Слобода”, у којима је за финије кафанске госте дан започињао кафом и ракијицом, а настављао хладним пивом, нестале су у налету реституције. Од тих времена стајала је доскора запуштена култна кафана „Код Недељка”, сада локал с новом наменом, док „Слогу” и „Занзибар” у новије време мењају објекти колективног становања.
Иначе, опште је познато да смо на пољу кафанског живота први и у Европи, још од 1522. године, када је српска престоница добила кућу у којој се пије кафа – кафану. „С преке стране”, у Панчеву оне су се појавиле „тек” када је граничарска варош почела да прима госте са стране, за пијачних дана и када је радио вашар. Тако Милан Јакшић, доскора директор Историјског архива у Панчеву, издваја да када 1821. године Стојан Миленковић, грађанин Панчева, моли да му се дозволи отварање гостионице „Надвојвода Франц Карл”, а Магистрат тај предлог подржава, овде већ ради 66 гостионица.
„По њима и улице добијају називе, попут Царске, Три ловца, Месечина, Звезда, Орао, Паун, Лабуд, Гавран, Грожђе и Бродска. Све је ишло наруку кафанама, гостионицама, крчмама и свратиштима, јер је Панчево било и прво, али и последње место на путовању између Турске, а касније Србије и Аустроугарске. У центру су доминирале гостионица с преноћиштем: ’Пеликан’, она код Вајфертове фабрике пива, кафана ’Код Беле лађе’, па хотел ’Хајдук Вељко’. Нешто даље радиле су ’Лепа Мара’ и свратиште ’Призрен’, а у Горњем граду бирт ’Код црвеног вола’, који када је бирташ умро, а његова жена преузела посао, бива инвентивно прекрштен у ’Код црвене краве’”, наводи Милан Јакшић.
Кафана је било у сваком сокаку, дворишту… обавезно и на Главној аутобуској и железничким станицама „Предграђе”, где је само нестала чувена „Жељина” и „Панчево – Варош”, где је пиће било јефтино, а куглање бесплатно. Код градске пијаце у „Шпиц”, „Три грозда” и „Спорт” свраћале су локалне лоле, а највише трговци пре, након и за време посла како би лакше поднели радни дан за столовима с карираним столњацима, уз гласну музику и локалне легенде – све у облацима дуванског дима.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
