Понедељак, 08.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

И даље расту цене станова

Србија забележила највећи раст током године. – Швајцарска и даље задржава највишу цену квадрата 18.781 евра, а најнижу Грчка 2.899 евра
И даље расту цене станова
Фото Пиксабеј

Укорак са текућом кризом трошкова живота, растућом инфлацијом и већим каматним стопама, у неколико европских земаља бележе се више цене станова по квадратном метру током прошле године. Према студији „Делукс холидеј хомс“ који користи податке Банке међународних поравнања (БИС) и Нумбеоа, Србија је забележила највећи раст цена квадрата од 2023. до 2024. Литванија је на другом месту, док је Румунија на трећем. Малта и Шпанија такође су забележиле значајно повећање цена станова у последњих годину дана.

Ипак, иако је Србија забележила највећи раст цена станова током године, Швајцарска је и даље задржала највишу цену квадратног метра од 20.452 долара (18.781 евро), као и највиши просечни приход и трошкове живота. С друге стране, Грчка има најнижу цену по квадратном метру – 3.157 долара (2.899 евра).

Како преноси Euronews, у Србији су цене станова по квадратном метру порасле за 82,66 одсто од 2023. до 2024. године, на око 4.052 долара (3.721 евро). Међутим, чини се да просечни приход није био у току и износио је у просеку 832 долара (764 евра) месечно. Трошкови живота су релативно ниски у Србији и износе 698 долара (641 евро) месечно, наводи овај медиј, што може донекле ублажити експоненцијални раст цена станова.

Један од главних разлога за снажан раст цена станова у Србији је то што су камате на стамбене кредите и даље прилично ниске. Такође, доста се улаже у имовину грађана који покушавају да своју девизну штедњу усмере у сектор. Ово је често један од најисплативијих начина за улагање девиза у Србији, јер девизна штедња зарађује врло мало интереса у банкама. С друге стране, флуктуације курса и даље представљају велику претњу.

Директно улагање у српске некретнине такође има смисла за људе који раде на нетрадиционалним или флексибилним пословима, јер без сталног запослења немају много наде да ће добити стамбене кредите од банке. Недостатак других погодних инвестиционих могућности такође је довео до додатног интересовања за сектор некретнина. Велики број јефтинијих грађевинских и инфраструктурних опција у предграђима и периферији градова такође је значио да није потребан превелики капитал да бисте постали почетни инвеститор у некретнине у Србији.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.