Небодери постају огромна складишта чисте енергије

Деценијама људи су подизали високе грађевине, зграде чији су горњи спратови досезали до облака, како би показали економску моћ, снагу империје, владара, религије или корпорације.

У модерно доба појављује се више високих зграда него икада раније. Али небодери би ускоро могли имати нову сврху, да постану огромна складишта обновљиве енергије.

Једна од највећих, ако не и највећа препрека у развоју мреже обновљиве и чисте енергије је повременост и нестабилност извора.

Понекад се облаци надвијају баш када је потребна соларна енергија, или ветар престане да дува, а турбине не могу да генеришу енергију. У другим случајевима, сунце и ветар производе више електричне енергије него што је потребно и она се не користи.

Складиштење такве енергије постало је кључно питање за балансирање производње и потрошње. Комбинација технологија, од различитих облика батерија до других метода складиштења енергије, неопходни су да повећање капацитета.

Недавно је компанија „Скидмор, Овингс и Мерил“, архитектонска и инжењерска фирма која стоји иза неких од највиших зграда на свету, објавила партнерство са компанијом за складиштење енергије „Енерџи волт“ која ради на развоју нових решења за складиштење енергије гравитације.

То укључује дизајнирање небодера који би користио мотор који се покреће електричном енергијом из мреже за подизање огромних блокова када је потражња за енергијом ниска. Ови блокови би ускладиштили електричну енергију као „потенцијалну“ енергију. Када постоји потражња, блокови би се спуштали, ослобађајући енергију која би се претварала у електричну.

Високе зграде су специјалност СОМ-а. Они су пројектовали Светски трговински центар у Њујорку, Вилис торањ у Чикагу, раније познат као „Сирс торањ“, као и највиши небодер на свету „Бурџ Калифа“ у Дубаију, који је висок више од 828 метара.

„Ево прилике да искористимо ову стручност, да је искористимо за складиштење енергије, омогућимо одвикавање од фосилних горива“, каже Бил Бејкер, консултантски партнер у СОМ-у и грађевински инжењер за Бурџ Калифу, преноси Си-Ен-Ен.

„Ако свет жели да достигне нето нулу до 2050. године, потребно је повећати складиштење на нивоу мреже или технологије повезане са електричном мрежом које могу складиштити енергију и користити је када је то потребно, према Међународном удружењу за енергију.

Литијум-јонске батерије, које су популарне за електрична возила, не могу саме да реше проблем. Као прво, они не могу да складиште енергију на дуге периоде.

То може бити добро за пребацивање енергије са најсунчанијег дела поподнева на вече, када потражња скочи, али енергија ће морати да се складишти на дуже време од тога.

Торањ за енергију ове две компаније могао би да се креће од 300 до 1.000 метара у висину, имао би издубљене структуре које личе на шахтове лифтова за померање блокова, остављајући простор за стамбене и пословне станаре.