Neboderi postaju ogromna skladišta čiste energije

Decenijama ljudi su podizali visoke građevine, zgrade čiji su gornji spratovi dosezali do oblaka, kako bi pokazali ekonomsku moć, snagu imperije, vladara, religije ili korporacije.

U moderno doba pojavljuje se više visokih zgrada nego ikada ranije. Ali neboderi bi uskoro mogli imati novu svrhu, da postanu ogromna skladišta obnovljive energije.

Jedna od najvećih, ako ne i najveća prepreka u razvoju mreže obnovljive i čiste energije je povremenost i nestabilnost izvora.

Ponekad se oblaci nadvijaju baš kada je potrebna solarna energija, ili vetar prestane da duva, a turbine ne mogu da generišu energiju. U drugim slučajevima, sunce i vetar proizvode više električne energije nego što je potrebno i ona se ne koristi.

Skladištenje takve energije postalo je ključno pitanje za balansiranje proizvodnje i potrošnje. Kombinacija tehnologija, od različitih oblika baterija do drugih metoda skladištenja energije, neophodni su da povećanje kapaciteta.

Nedavno je kompanija „Skidmor, Ovings i Meril“, arhitektonska i inženjerska firma koja stoji iza nekih od najviših zgrada na svetu, objavila partnerstvo sa kompanijom za skladištenje energije „Enerdži volt“ koja radi na razvoju novih rešenja za skladištenje energije gravitacije.

To uključuje dizajniranje nebodera koji bi koristio motor koji se pokreće električnom energijom iz mreže za podizanje ogromnih blokova kada je potražnja za energijom niska. Ovi blokovi bi uskladištili električnu energiju kao „potencijalnu“ energiju. Kada postoji potražnja, blokovi bi se spuštali, oslobađajući energiju koja bi se pretvarala u električnu.

Visoke zgrade su specijalnost SOM-a. Oni su projektovali Svetski trgovinski centar u Njujorku, Vilis toranj u Čikagu, ranije poznat kao „Sirs toranj“, kao i najviši neboder na svetu „Burdž Kalifa“ u Dubaiju, koji je visok više od 828 metara.

„Evo prilike da iskoristimo ovu stručnost, da je iskoristimo za skladištenje energije, omogućimo odvikavanje od fosilnih goriva“, kaže Bil Bejker, konsultantski partner u SOM-u i građevinski inženjer za Burdž Kalifu, prenosi Si-En-En.

„Ako svet želi da dostigne neto nulu do 2050. godine, potrebno je povećati skladištenje na nivou mreže ili tehnologije povezane sa električnom mrežom koje mogu skladištiti energiju i koristiti je kada je to potrebno, prema Međunarodnom udruženju za energiju.

Litijum-jonske baterije, koje su popularne za električna vozila, ne mogu same da reše problem. Kao prvo, oni ne mogu da skladište energiju na duge periode.

To može biti dobro za prebacivanje energije sa najsunčanijeg dela popodneva na veče, kada potražnja skoči, ali energija će morati da se skladišti na duže vreme od toga.

Toranj za energiju ove dve kompanije mogao bi da se kreće od 300 do 1.000 metara u visinu, imao bi izdubljene strukture koje liče na šahtove liftova za pomeranje blokova, ostavljajući prostor za stambene i poslovne stanare.