Српска Сахара осликана кошавом

У југоисточном делу Панонске низије, у Банату, налази се наjвећа европска континентална пешчара. Елипсастог је облика и оријентисана је у правцу југоисток-југозапад, између Дунава и западних падина Карпата. Дуга је 35, а широка 9 до 12 километара и обухвата око 35.000 хектара површине.

Настала је током леденог доба од моћних наслага еолског силикатно-карбонског песка. Кошава је обликовала изражен дински рељеф, чије су надморске висине између 70 и 200 метара са пријатном умерено континентална климом.

Делиблатска пешчара данас све више постаје атрактивна туристичка дестинација. Научници тврде да је ваздух у Пешчари као на Златибору и зато ваздух у овој озеленелој Европској Сахари, препоручују деци, рековалесцентима, спортистима и свима који желе квалитетан и потпун одмор и опоравак. Нису случајно досељеници у ове крајеве управо људи из златиборског краја који су бежећи од турака дошли у сличан крај. Природне карактеристике чине га погодним за рекреацију, лов и риболов и наутички туризам.

Језеро Краљевац (или Делиблатско језеро, како га још називају) се налази западно од Делиблата. Посебну вредност овог језера чине „плутајућа острва” која у нашој земљи једино постоје још на Власини. Језеро је богато рибом и због тога једно од најпопуларнијих места за спортски риболов. Обале су погодне и за камповање.

Црна бара се налази североисточно од Ковина и једна је од најстаријих хидроакумулација на територији Војводине.

Језеро Провалија се налази на око 15 метара од Ковина и повезано је са Дунавом.

Језеро Шљункара се налази на 2,5 километра источно од Ковина. Реч је о атрактивном купалишту са веома чистом и провидном водом, шљунковитом плажом, травнатим игралиштем за мали фудбал, дечјим игралиштем и мањим рестораном. Популарно је излетиште.

Дунавац је рукавац Дунава и са дужином од 1,5 километара и практично природан излаз Ковина на најважнију европску реку. На обали се налазе остаци старог римског града на коме је изграђен хотел Град и макета Дунава у песку, која представља његов ток кроз Србију.

Туристичко насеље Чардак смештено је у шумском делу Пешчаре на свега неколико километара од села Делиблато. Састоји се од више павиљона и бунгалова, терена за мале спортове и пратећих садржаја. Још од осамдесетих година прошлог века, омиљено је излетиште.

Поред Чардака и Шљункаре још једно од омиљених излетишта Ковинаца је и Горња шума са уређеним игралиштем за мали фудбал и лепом малом лугарницом.

Најинтересантнији део пешчаре је свакако Девојачки бунар, место које поприма изглед атрактивног излетишта. Саграђена је црквица као поклон туристичке организације Алибунар, завршавају се смештајни капацитети бунгалови (атрактивне дрвене кућице), апартмани. Ту је етно ресторан, етно кућа, ресторан „Плава дама”, дечје игралиште. У близини је отворени базан са рестораном. Ту је и извориште геотермалне воде, богате јодом и високом радиоактивношћу, али и поред тога погодним за купање и добар су основ за развој здравствено-рекреативног туризма. Иначе излетиште функционише преко целе године и кажу да је најатрактивније зими. Ту је и трим стаза, спортски терени и лепи предели за пешачке туре.

У јединственом мозаику екосистема, налазе се типичне врсте флоре и фауне од којих су многе природне реткости, значајне по међународним критеријумима. Богата флора са преко 900 врста, подврста и варијетета, обилује раритетима, реликтима и ендемима и субендемима, као што су банатски божур, панчићев пелен, шерпет, бадемић, пешчарско смиље и клека-једини самоникли четинар Панонске низије. Овде је своје станиште нашло око 20 врста орхидеја.

Међу реткостима фауне, истичу се врсте са степских станишта: пустињски мрави, мрављи лав, банатски соко, орао крсташ, степски скочимиш, текуница, слепо куче, степски твор и друго. За неке од њих је пешчара једино или једно од малобројних преосталих станишта у Србији. Специфичност резервата је стална популација вукова, јелена, срна и дивљих свиња.

Воде богате рибом и мрестилишта, значајно су стециште и зимовалиште птица водених станишта, због чега је Делиблатска пешчара 1989. године проглашена за међународно значајно станиште птица (ИБА). Овде се гнезде многе ретке врсте: мала бела чапља, жуте чапље, ибис, ласта брегуница и мали корморан.