Регистар несталих треба да буде јаван

Увидом у јавни регистар несталих лица, грађани више од половине европских земаља у сваком тренутку могу да се информишу за којим особама надлежни трагају, како оне изгледају, колико су високе, како су биле обучене у тренутку када су последњи пут виђене и коме могу да се обрате уколико имају информацију о њима. У нашој земљи, оваква могућност не постоји јер је регистар несталих особа доступан само овлашћеним службеним лицима у МУП-у.

Центар за несталу и злостављану децу (ЦНЗД) се последњих неколико година залаже да се пракса тајности података о несталима промени. Због тога је ова организација МУП-у поднела иницијативу којом тражи да увид у регистар несталих особа буде доступан свима, као и да онај са именима несталих малолетника буде одвојен од оног у ком ће бити имена пунолетних особа за којима се трага.

– Основни разлог за подношење овакве иницијативе је била важност јавности у потрагама за несталим особама. Пракса је показала да ниједна потрага за несталом особом, посебно малолетном, не може да буде успешна без учешћа грађана у њој. Ангажовање јавности изузетно је важно и када нестану дементне или болесне особе, а њихов број је у односу на број свих несталих највећи. Представници нашег центра су имали састанак са министром полиције Ивицом Дачићем и он је разумео важност наше идеје. Предложили смо и да се, осим припадника који раде на потрагама несталих лица, у случајевима нестанка ангажује и друго стручно особље МУП-а – каже Јурић за наш лист и наглашава да ће, уколико иницијатива ЦНЗД заживи, бити потребна озбиљна расправа о овом питању.

О несталим особама и информација о њима, за сада, грађани могу делимично да се информишу на сајту ЦНЗД, на којем је објављен списак са њиховим именима. Иако постоји од 2017. године, како признаје Јурић, он се не ажурира правовремено и не садржи све информације које би допринеле бржој и бољој потрази.

– Много је оних који не знају за наш регистар и желим да се то промени и да људе позовем да и нама пријаве нестанак ближњих. Наш списак није довољно прецизан јер нам грађани не пријављују нестанак ближњих. Догађа се, такође, да нестала особа буде пронађена, а да центар о томе не буде обавештен. Пракса је показала и да један део наших чланова не жели да се зна да им је неко од најближих отишао од куће. Нико нас, на пример, не обавештава ни да су нестали људи за које се сумња да су настрадали током криминалних обрачуна – објашњава директор ЦНЗД.

Према подацима МУП-а, током прошле године евидентиран је нестанак 1. 677 пунолетних особа, од којих су пронађене 1.493, док се за 184 још трага. Када су у питању малолетници, пријављен је нестанак њих 1.525, њих 1.510 је пронађено, док њих 15 још није пронађено.

– Јасно нам је да би, уколико регистар несталих особа постане јаван, морао донекле да се мења начин рада МУП-а, а и начин пријаве нестанка би био другачији – закључује Јурић.

Према подацима ЦНЗД, регистар несталих особа јаван је у 27 европских земаља: Хрватској, Словенији. Аустрији, Холандији, Португалији, Грчкој, Пољској, Словачкој, Чешкој, Немачкој, Швајцарској, Великој Британији, Румунији, Бугарској, Македонији, Турској, Естонији, Шведској. Мађарској, Данској, Шпанији, Италији, Белгији. Луксембургу, Републици Српској, Украјини и Русији. Већина њих садржи фотографију нестале особе, њене основне податке (датум рођења, висину тежину).

Јавни регистри, осим у нашој земљи, не постоје ни у Албанији. Црној Гори, Литванији. Летонији. Финској, Норвешкој, Исланду, Француској, Кипру, Белорусији, Малти, Молдавији.