Кућица за Месецу

ПЛАНЕТОЛОГИЈА
Зашто да довозите цемент, воду и ко зна шта још, када на Месецу можете од прашине и сумпора да направите блокове за будуће стално боравиште људи?

Амерички истраживачи су објавили да су докучили како то могу да ураде брзо и јевтино.

За коју годину човек ће се вратити на Месец, после првог искрцавања 21. јула 1969, када је астронаут Нил Армстронг опрезно и уплашено закорачио на површину Земљиног свемирског пратиоца. „Ово је мали корак за човека, али велики скок за човечанство”, изустио је, очигледно научену реченицу, путник из „Апола 11”.

Изазавши напоље из омањег свемирског брода, он је испунио давнашњи људски сан да искорачи у ванземаљска пространства и поновио, на известан начин, подвиг Кристифора Колумба, који је пре више од пет векова ступио на тло Америке.

Следеће године Национална ваздухопловна и свемирска агенција (НАСА) послаће летелицу (Lunar Reconnaissance Orbiter) да потражи ваљано место за приземљење (примесечење) астронаута 2020, чиме ће се САД вратити на Месец. Четворочлана дружина боравиће тамо седам дана, а то је почетак подухвата изградње трајног станишта.

Отисци шетача

Отисцима стопалама првих шетача, Нила Армстронга и Едвина База Олдрина, претходили су летови аутоматских летелица: најпре су „Ренџери” у стрмоглавом паду снимили површину, затим су „Лунарни орбитери” облећући око Земљиног сателита овековечили подручја на која ће људи крочити и, коначно, „Сервејори” су меканим слетањем утрли стазу америчким лунаутима.

Од историјског јула 1969. до децембра 1972. године 12 људи скакутало је по Месечевим стенама и прашини (шест пута лакше него на Земљи) под окриљем програма „Аполо”, који је обухватио седам летова (тринаести се у знаку баксузног броја окончао погибијом путника). Одважан подухват исцрцавања започео је страдањем, јер су у јануару 1967. године – припремајући се за прво путовање у трајању од две седмице – изгорели астронаути Вирџил Грисом, Едвард Вајт и Роџер Чафи.

Последњи су Месец посетили (децембар 1972.) Јуџин Сернан и др Харисон Смит, други као једини научник (геолог) до сада.

После успешних спуштања и тумарања, са којих је донето 382 килограма узорака стена и прашине и три минерала која не постоје на Земљи – транквилит, армалколит и пироксифероид, наступило је вишедеценијско затишје.

Бетон без воде

Градња кућице (вишегодишње боравиште) била би баснословно скупа, сматра Хусам Тутанђи са Универзитета Хантсвил (САД), јер ћете за превоз килограма товара потрошити од 50 до сто долара! Стога је он предложио да се трошкови увелико снизе израдом бетона од месечеве прашине и ничег више.

(/slika2)На Земљи се бетон справља од шљунка, цемента и воде, а на Месецу би се састојао од прашине, које има у изобиљу, и сумпора, који се може издвојити из тла. Потоњи је потребан у течном или полутечном стању, да би послужио за везивање, али треба да се загреје на 130 до 140 Целзијусових степени. А када се охлади, тако направљен бетон за неколико сати се стврдне као камен. На уобичајени који се навелико користи у земаљским условима потребно је чекати до седам, у изузетним околностима, чак, 28 дана.
Да би испитали одлике месечевог бетона, Хусам Тутанђи и Ричард Гругел, геолог из Свемирског центра „Маршал”, употребили су састојке који опонашају тле на Месецу. На сваких 100 грама прашине додали су 35 грама прочишћеног сумпора и ту смесу су излили у коцке, са страницама по пет санитметара. Потом су их 50 пута хладили (до 27 степени испод нуле) и загревали (до собне температуре). После свега бетон је поднео притисак од 17 мегапаскала (отприлике 170 пута виши од атмосферског). Зачини ли се силицијумом, такође извађеним из месечеве прашине, издржао је до 20 мегапаскала.
Почетком године је Путер Чен из Свемирског центра „Годард” осмислио бетон без воде, у којем је везиво епоксид. А тај додатак мора да се довози са Земље.
Преостаје, свакако, да се изради мешалица и обезбеди напајање струјом. За ово друго могле би да послуже сунчеве пећи (загревају их сунчеви зраци) у којима хе могуће, како се најављује, постићи топлоту од 1.000 Целзијусових степени.

Земљин најближи сусед и највернији пратлац изврсно је место за првобитно људско насеље у космосу, џиновски телескоп и полеталиште ка далеким световима.