Лична карта ХПВ вируса

Вируси су микроорганизми на граници живог и неживог света, а имају необичне способности. Опстају без ћелијских делова, неосетно улазе у ћелије, убацују своју „идентификациону картицу“ (ДНК, РНК), а затим немилосрдно користе свог домаћина све док се не умноже. Тада га крајње незахвално напуштају – разграђују га растварањем или прскањем. Онкогени сексуално преносиви хумани папилома вируси нешто другачије поступају: када уђу у ћелију и убаце своју шифру не размножавају се само они, већ и њихов домаћин, а од новонасталих измењених ћелија, формира се малигно ткиво.

(/slika2)Од овог наизглед једноставног открића професора Харалда Цур Хаузена, прошло је више од три деценије, а тек ове године је угледни немачки научник награђен Нобеловом наградом. Оцењујући њен значај, Цур Хаузен је рекао да је награђена вирусологија „која је све доминантнија у истраживањима малигних тумора“ .

Искуство је указивало на повезаност микроба и рака грлића материце, али се сматрало да је тако нешто мало вероватно, будући да је шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог века у онколошким круговима важило уверење да је рак веома сложена болест изазвана многим чиниоцима. Такав став био je прихваћен и зато што није било лабораторијских доказа који би потврдили да микроби изазивају рак гениталних органа, објаснио је значај Цур Хаузеновог открића проф. др Бранко Станимировић из Одељења за научно-истраживачки рад ГАК “Народни фронт“.

Пут до малигног преображаја

Изучавајући папилома вирусе, Цур Хаузен је био изненађен чињеницом да полне брадавице, упркос локализацији, начину преношења и могућности малигног преображаја, нису проучаване у вези с раком полних органа. И не само што је ову повезаност приметио, већ је и доказао присуство хуманих папилома вируса у малигном ткиву грлића материце и полним брадавицама, сазнајемо од др Станимировића.

После ових открића, Цур Хаузен је изоловао различите типове ХПВ вируса, међу којима су високо онкогени 16 и 18. Ови вируси су заступљени код 70 одсто жена оболелих од рака грлића материце. Средње онкогени потенцијал имају ХПВ вируси са ознакама 31, 33, 35, а ниско онкогени, који стварају полне брадавице (кондиломе), имају бројеве 6 и 11. До данас је откривено 28 сојева онкогених хуманих папилома вируса, који, осим рака грлића материце, могу да изазову и малигни тумор ануса, вагине и спољашњих полних органа жене. Исти вируси, мада ређе, могу да буду одговорни и за канцер пениса, а код особа које упражњавају генитално-орални секс и за рак усне шупљине и гласних жица.

(/slika3)Др Бранко Станимировић је са сарадницима Цур Хаузена изучавао технику идентификације ХПВ-а и наглашава да је још 90-тих година у нашу клиничку праксу уведена метода идентификације вируса по моделу немачког научника.

Од 1993. до данас само у ГАК „Народни фронт“ је онкогени ХПВ вирус откривен код од 3.000 жена, што указује да је распрострањеност инфекције хуманим папилома вирусима огромна.

По неким истраживањима већ на почетку сексуалног живота 60 одсто жена добија ову инфекцију. Према недавно урађеној студији у САД проценат инфицираних је још већи, па се процењује да чак 80 одсто популације „заради“ неки од хуманих папилома вируса. Инфекција се преноси с оболелих на здраве директним контактом слузокожа.

На преглед једном годишње

У спречавању рака грлића материце најважнији је колпоскопски преглед и Папаниколау тест. Уколико се открије сумњива промена, узима се делић ткива за хистопатолошки преглед, да би се проверило да ли у њему има онкогених ХПВ вируса. Њихово присуство је поуздан доказ да ће промена на грлићу материце прерасти у малигни тумор и да се измењено ткиво мора уклонити.

Благовремено предузетим лечењем чувају се здравље жене и способност рађања. Међутим, у Србији, упркос могућности раног откривања и релативно једноставног лечења, жене још умиру од ове врсте рака, првенствено зато што немају навику да бар једном годишње оду на превентивни гинеколошки преглед.

Вакцина је добродошла, наглашава др Станимировић, али не треба заборавити да она за сада штити само од два најчешћа онкогена типа хуманих папилома вируса 16 и 18, али не и од других сојева с онкогеним потенцијалом. Презерватив је и даље добра заштита од ове инфекције, а нарочито се препоручује особама склоним честим променама партнера.

Редовни колпоскопски прегледи и Папаниколау тест су за сада најбоља превентива од смртоносног рака грлића материце који је други по учесталости у женској популацији.

Од почетних промена па до најтежег облика рака грлића материце понекад прође и десетак година, али када се у почетним фазама открију малигни процеси нема разлога за страх, јер је излечење потпуно. Па ипак, према подацима Светске здравствене организације, од овог рака сваке године у свету оболи пола милиона жена, а 250.000 умире.

-----------------------------------------------------------

Вакцином против вируса

Ове године je Нобелова награда за медицину, вредна два милиона евра и намењена вирусологији, додељена за откриће два најважнија изазивача сексуално преносивих болести: хуманих папилома вируса (ХПВ) и вируса сиде (ХИВ). Поделили су је др Харалд Цур Хаузен, дугогодишњи директор Центра за истраживање малигних болести у Хајделбергу, и Франсоаз Баре Синуси и Лик Монтање, француски експерти који су открили вирус сиде, а сада са много оптимизма најављују вакцину.