Lična karta HPV virusa

Virusi su mikroorganizmi na granici živog i neživog sveta, a imaju neobične sposobnosti. Opstaju bez ćelijskih delova, neosetno ulaze u ćelije, ubacuju svoju „identifikacionu karticu“ (DNK, RNK), a zatim nemilosrdno koriste svog domaćina sve dok se ne umnože. Tada ga krajnje nezahvalno napuštaju – razgrađuju ga rastvaranjem ili prskanjem. Onkogeni seksualno prenosivi humani papiloma virusi nešto drugačije postupaju: kada uđu u ćeliju i ubace svoju šifru ne razmnožavaju se samo oni, već i njihov domaćin, a od novonastalih izmenjenih ćelija, formira se maligno tkivo.

(/slika2)Od ovog naizgled jednostavnog otkrića profesora Haralda Cur Hauzena, prošlo je više od tri decenije, a tek ove godine je ugledni nemački naučnik nagrađen Nobelovom nagradom. Ocenjujući njen značaj, Cur Hauzen je rekao da je nagrađena virusologija „koja je sve dominantnija u istraživanjima malignih tumora“ .

Iskustvo je ukazivalo na povezanost mikroba i raka grlića materice, ali se smatralo da je tako nešto malo verovatno, budući da je šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka u onkološkim krugovima važilo uverenje da je rak veoma složena bolest izazvana mnogim činiocima. Takav stav bio je prihvaćen i zato što nije bilo laboratorijskih dokaza koji bi potvrdili da mikrobi izazivaju rak genitalnih organa, objasnio je značaj Cur Hauzenovog otkrića prof. dr Branko Stanimirović iz Odeljenja za naučno-istraživački rad GAK “Narodni front“.

Put do malignog preobražaja

Izučavajući papiloma viruse, Cur Hauzen je bio iznenađen činjenicom da polne bradavice, uprkos lokalizaciji, načinu prenošenja i mogućnosti malignog preobražaja, nisu proučavane u vezi s rakom polnih organa. I ne samo što je ovu povezanost primetio, već je i dokazao prisustvo humanih papiloma virusa u malignom tkivu grlića materice i polnim bradavicama, saznajemo od dr Stanimirovića.

Posle ovih otkrića, Cur Hauzen je izolovao različite tipove HPV virusa, među kojima su visoko onkogeni 16 i 18. Ovi virusi su zastupljeni kod 70 odsto žena obolelih od raka grlića materice. Srednje onkogeni potencijal imaju HPV virusi sa oznakama 31, 33, 35, a nisko onkogeni, koji stvaraju polne bradavice (kondilome), imaju brojeve 6 i 11. Do danas je otkriveno 28 sojeva onkogenih humanih papiloma virusa, koji, osim raka grlića materice, mogu da izazovu i maligni tumor anusa, vagine i spoljašnjih polnih organa žene. Isti virusi, mada ređe, mogu da budu odgovorni i za kancer penisa, a kod osoba koje upražnjavaju genitalno-oralni seks i za rak usne šupljine i glasnih žica.

(/slika3)Dr Branko Stanimirović je sa saradnicima Cur Hauzena izučavao tehniku identifikacije HPV-a i naglašava da je još 90-tih godina u našu kliničku praksu uvedena metoda identifikacije virusa po modelu nemačkog naučnika.

Od 1993. do danas samo u GAK „Narodni front“ je onkogeni HPV virus otkriven kod od 3.000 žena, što ukazuje da je rasprostranjenost infekcije humanim papiloma virusima ogromna.

Po nekim istraživanjima već na početku seksualnog života 60 odsto žena dobija ovu infekciju. Prema nedavno urađenoj studiji u SAD procenat inficiranih je još veći, pa se procenjuje da čak 80 odsto populacije „zaradi“ neki od humanih papiloma virusa. Infekcija se prenosi s obolelih na zdrave direktnim kontaktom sluzokoža.

Na pregled jednom godišnje

U sprečavanju raka grlića materice najvažniji je kolposkopski pregled i Papanikolau test. Ukoliko se otkrije sumnjiva promena, uzima se delić tkiva za histopatološki pregled, da bi se proverilo da li u njemu ima onkogenih HPV virusa. Njihovo prisustvo je pouzdan dokaz da će promena na grliću materice prerasti u maligni tumor i da se izmenjeno tkivo mora ukloniti.

Blagovremeno preduzetim lečenjem čuvaju se zdravlje žene i sposobnost rađanja. Međutim, u Srbiji, uprkos mogućnosti ranog otkrivanja i relativno jednostavnog lečenja, žene još umiru od ove vrste raka, prvenstveno zato što nemaju naviku da bar jednom godišnje odu na preventivni ginekološki pregled.

Vakcina je dobrodošla, naglašava dr Stanimirović, ali ne treba zaboraviti da ona za sada štiti samo od dva najčešća onkogena tipa humanih papiloma virusa 16 i 18, ali ne i od drugih sojeva s onkogenim potencijalom. Prezervativ je i dalje dobra zaštita od ove infekcije, a naročito se preporučuje osobama sklonim čestim promenama partnera.

Redovni kolposkopski pregledi i Papanikolau test su za sada najbolja preventiva od smrtonosnog raka grlića materice koji je drugi po učestalosti u ženskoj populaciji.

Od početnih promena pa do najtežeg oblika raka grlića materice ponekad prođe i desetak godina, ali kada se u početnim fazama otkriju maligni procesi nema razloga za strah, jer je izlečenje potpuno. Pa ipak, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od ovog raka svake godine u svetu oboli pola miliona žena, a 250.000 umire.

-----------------------------------------------------------

Vakcinom protiv virusa

Ove godine je Nobelova nagrada za medicinu, vredna dva miliona evra i namenjena virusologiji, dodeljena za otkriće dva najvažnija izazivača seksualno prenosivih bolesti: humanih papiloma virusa (HPV) i virusa side (HIV). Podelili su je dr Harald Cur Hauzen, dugogodišnji direktor Centra za istraživanje malignih bolesti u Hajdelbergu, i Fransoaz Bare Sinusi i Lik Montanje, francuski eksperti koji su otkrili virus side, a sada sa mnogo optimizma najavljuju vakcinu.