Симбол љубави и верности

Афричка љубичица је миљеница љубитеља цвећа широм света. Ушуњала се у многе домове и скромно сместила на прозорску даску на којој неуморно цвета. Име је добила по љубичастим цветовима који подсећају на европску љубичицу, иако са њом нема ништа заједничко. Пореклом је из источне Африке, са танзанијске планине Усамбар, одакле је у „освајање” планете кренула давне 1890. године захваљујући барону Валтеру фон Сант Паулу, који је застао пред „љубичанственим“ латицама сигуран да ће му оне помоћи да искаже своју наклоност и љубав према будућој супрузи.

Шумска лепотица

Цветак је заиста дирнуо срце баронове изабранице, а заузврат добио званично име по свом проналазачу Santpaulija ionanthus (ionanthus – љубичасти цвет). Биће да је то разлог и за веровање да је ова биљка симбол љубави и верности.

(/slika2)За афричку љубичицу се може рећи да је зимзелена, јер своју зелену одежду не скида ни у време зимског мировања. Готово да нема стабљику, а срцолики или овални меснати листови распоређени су у облику розете на дугачким дршкама.

Данашње сорте и њихови варијетети су, а сматра се да их има преко 4.000, бели, љубичасти, плави, црвени, розе. Има их са једноставним и испуњеним цветовима, чак и вишебојних, са белом бојом на рубовима латица. Колико су омиљене говори и податак да у Америци постоји Друштво љубитеља афричке љубичице. 

Цвета током целе године, најинтензивније у касну јесен, мање зими, више у пролеће, а најмање у лето.

Афричка љубичица је шумска биљка навикла на сеновита места, али са доста светлости. Поред тога што не воли директну сунчеву светлост, не прија јој ни хладна, тврда вода због које добија ружне светле бразде по листовима. Зато је потребно заливати је одстајалом млаком водом. Али, лишће јој се не сме квасити, да се на њему не би појавиле мрље, већ се вода сипа у тацну испод саксије. Треба пустити да биљка упије воде колико јој треба, а остатак просути да корен не би трулио.

Предах до новог цветања

Када је у пуном цвету препоручује се прихрањивање, тако што се у воду за заливање сваке две до три недеље дода течно ђубриво.

Афричке љубичице не престају да расту, па немају зимски период мировања, али им прија да предахну тако што се шест недеља држе на нижој температури (12–15 степени Ц), а заливање смањи на једном недељно. На овај начин се подстиче развој мноштва цветних пупољака.

(/slika3)У пролеће, када корен испуни саксију, а листови постану ситни и „начичкани” (отприлике сваке друге године) биљку треба пресадити у само један број већу саксију, јер тако боље цвета. У време раста одговара јој температура 18–23 степена. Ако желите да је размножите  довољно је да лист са дршком пободете у супстрат или ставите у воду. За шест месеци, кад је засадите у саксију, на температури од 21 степена, почеће са цветањем показујући особине својих родитеља. Можете и стару биљку да поделите на више нових и засадите у мање саксије.

Добри познаваоци афричке љубичице успели су да растумаче и поруке које нам шаље преко лишћа. Уколико јој је хладно, што значи да је температура у просторији испод 15 степени, на листовима ће се појавити смеђе пеге. Ожеготине на листу су последица излагања биљке сунцу.

Афричка љубичица збиља није захтевна, а својим плишаним листовима и бујним цветањем очараће сваког љубитеља цвећа, зато се не устручавајте да овог собног љубимца подарите и другима.