Simbol ljubavi i vernosti

Afrička ljubičica je miljenica ljubitelja cveća širom sveta. Ušunjala se u mnoge domove i skromno smestila na prozorsku dasku na kojoj neumorno cveta. Ime je dobila po ljubičastim cvetovima koji podsećaju na evropsku ljubičicu, iako sa njom nema ništa zajedničko. Poreklom je iz istočne Afrike, sa tanzanijske planine Usambar, odakle je u „osvajanje” planete krenula davne 1890. godine zahvaljujući baronu Valteru fon Sant Paulu, koji je zastao pred „ljubičanstvenim“ laticama siguran da će mu one pomoći da iskaže svoju naklonost i ljubav prema budućoj supruzi.

Šumska lepotica

Cvetak je zaista dirnuo srce baronove izabranice, a zauzvrat dobio zvanično ime po svom pronalazaču Santpaulija ionanthus (ionanthus – ljubičasti cvet). Biće da je to razlog i za verovanje da je ova biljka simbol ljubavi i vernosti.

(/slika2)Za afričku ljubičicu se može reći da je zimzelena, jer svoju zelenu odeždu ne skida ni u vreme zimskog mirovanja. Gotovo da nema stabljiku, a srcoliki ili ovalni mesnati listovi raspoređeni su u obliku rozete na dugačkim drškama.

Današnje sorte i njihovi varijeteti su, a smatra se da ih ima preko 4.000, beli, ljubičasti, plavi, crveni, roze. Ima ih sa jednostavnim i ispunjenim cvetovima, čak i višebojnih, sa belom bojom na rubovima latica. Koliko su omiljene govori i podatak da u Americi postoji Društvo ljubitelja afričke ljubičice. 

Cveta tokom cele godine, najintenzivnije u kasnu jesen, manje zimi, više u proleće, a najmanje u leto.

Afrička ljubičica je šumska biljka navikla na senovita mesta, ali sa dosta svetlosti. Pored toga što ne voli direktnu sunčevu svetlost, ne prija joj ni hladna, tvrda voda zbog koje dobija ružne svetle brazde po listovima. Zato je potrebno zalivati je odstajalom mlakom vodom. Ali, lišće joj se ne sme kvasiti, da se na njemu ne bi pojavile mrlje, već se voda sipa u tacnu ispod saksije. Treba pustiti da biljka upije vode koliko joj treba, a ostatak prosuti da koren ne bi trulio.

Predah do novog cvetanja

Kada je u punom cvetu preporučuje se prihranjivanje, tako što se u vodu za zalivanje svake dve do tri nedelje doda tečno đubrivo.

Afričke ljubičice ne prestaju da rastu, pa nemaju zimski period mirovanja, ali im prija da predahnu tako što se šest nedelja drže na nižoj temperaturi (12–15 stepeni C), a zalivanje smanji na jednom nedeljno. Na ovaj način se podstiče razvoj mnoštva cvetnih pupoljaka.

(/slika3)U proleće, kada koren ispuni saksiju, a listovi postanu sitni i „načičkani” (otprilike svake druge godine) biljku treba presaditi u samo jedan broj veću saksiju, jer tako bolje cveta. U vreme rasta odgovara joj temperatura 18–23 stepena. Ako želite da je razmnožite  dovoljno je da list sa drškom pobodete u supstrat ili stavite u vodu. Za šest meseci, kad je zasadite u saksiju, na temperaturi od 21 stepena, počeće sa cvetanjem pokazujući osobine svojih roditelja. Možete i staru biljku da podelite na više novih i zasadite u manje saksije.

Dobri poznavaoci afričke ljubičice uspeli su da rastumače i poruke koje nam šalje preko lišća. Ukoliko joj je hladno, što znači da je temperatura u prostoriji ispod 15 stepeni, na listovima će se pojaviti smeđe pege. Ožegotine na listu su posledica izlaganja biljke suncu.

Afrička ljubičica zbilja nije zahtevna, a svojim plišanim listovima i bujnim cvetanjem očaraće svakog ljubitelja cveća, zato se ne ustručavajte da ovog sobnog ljubimca podarite i drugima.