Кад игуана носи јаја…

Млади Нишлија Жарко Петровић је апсолвент психологије. Али, после стеченог искуства и прочитане литературе о егзотичним животињама које гаји као кућне љубимце, с правом се може рећи да је „апсолвирао“ и ову област ветеринарске науке.

Жарку су очигледно родитељи у много чему били узор. Његова мајка је психијатар, па није чудо што је и он одабрао сродну професију. Отац, иначе неурохирург, дуго је чувао животиње из хобија. Једно време имао је вука, после тога змију, а на крају канаринце којима се озбиљно посветио. Сада је остао једино шарпеј Муса, кога сви у кући обожавају. Жарко их је све волео, али је ипак прижељкивао неког љубимца кога ће сам одабрати и о њему се старати.

Соба пуна тераријума

– На памети ми је био камелеон, али сам одустао кад сам схватио да о њему не знам ништа, а немам ни одговарајућу храну. Женка токаи гекона, која спада у род гуштера, учинила ми се као добра замена. После ње, уселио сам и леопард гекона, и кад сам упознао основне потребе и навике егзотичних животиња, испунио сам себи првобитну жељу – каже наш саговорник.

Што набавком нових, што размножавањем, од тог тренутка дружина занимљивих примерака из топлих предела брзо се увећавала. Младунце неминовно мора да прода, а одрасле углавном задржава за себе. Главна и највећа међу њима је женка игуане по имену Чеда. Ту су и две „брадате” агаме, један камелеон буљавих очију, гекони по узрастима, шкорпије, најмање двадесет пет врста тарантула, па две врсте бубашвабе... Уместо плакара са гардеробом и полица са књигама, зидове покривају тераријуми разних величина, прилагођени станарима. Остало је само мало места на сред собе за душек на којем Жарко спава, и за сто испод прозора, где он учи. Ту је читав његов свет и ни најмање му не смета што је температура „пустињска”, а мириси јаки.

(/slika2)Жарко сам производи и храну за своје љубимце. Чак преостане и за друге. У „био башти” има брашненог црва и разне инсекте... За игуане редовно припрема и витаминску салату од мешавине поврћа, најчешће од листова и корена целера и шаргарепе, бораније и блитве, а од воћа даје им јабуке, диње, брескве. На менију једино нема меса, јер им шкоди бубрезима.

– Млади и женке пред парење једу сваки дан, кад нису активни два-три пута недељно, а зими на петнаест дана. Леопард гекони складиште храну у репу, као у фрижидеру, док се игуане дебљају по целом телу – објашњава Жарко.

Боје љубави

Према овим животињама, каже наш домаћин, не могу се развити посебне емоције као према псу или мачки. Али, интересантно му је то што може да прати њихов животни циклус који у кућном амбијенту највише од њега зависи.

– Мада имам ветеринара који их редовно прегледа, главно је спречити да се не разболе, јер је тешко дати праву дијагнозу. Ако им се не обезбеде услови слични природном станишту, угинуће. Најважнија је оптимална температура, која дању не сме да падне испод тридесет шест степени. Код леопард гекона температура, рецимо, утиче и на пол. Осим тога, велики је проблем кад игуана полаже јаја. Када је у природи, она то ради на обалама река. Овако морам да јој обезбедим око сто педесет килограма песка. Највећи број игуана при том угине зато што јој се заглави јаје. Ја сам моју успео да спасим, јер сам јој масирао стомак и купао је топлом водом – са поносом наглашава млади Нишлија.

Осим тих, основних потреба, сазнао је још много занимљивости о овим животињама.

(/slika3)– Заблуда је да камелеон мења боју према околини ради камуфлаже. Он то ради због комуникације или када је уплашен. На тај начин и женка показује када је спремна за парење. Кад хоће да се пари, има светлу боју, а кад неће, прибије се уз грану и потпуно потамни. И игуане имају своје „фазоне”. Чеда ме већ препознаје, а кад седнем, он ми дође у крило. Некад ми се и на главу попне. Тражи највишу тачку, јер се ту осећа сигурније, -објашњава наш домаћин, што је ова симпатична женка одмах и потврдила.

Својим љубимцима Жарко свакодневно мора да посвети по сат времена. Све те обавезе му не падају тешко, јер га занима егзотични свет али не може да га види „на лицу места” јер не воли да путује.

– Ја сам крупан човек и и неудобно ми је ма чиме да се возим. Кад ипак морам негде да одем, ту је мама да ме одмени. Недавно сам био у Београду и први пут сам се кући вратио пун лепих утисака, јер сам упознао дивне људе који са истом пажњом као и ја одгајају своје животиње.