Спрема ли Пекинг „владу у сенци” за Тајван

Мао Цедунг је седемадесетих година прошлог века Ричарду Никсону поручио како је Кина у стању да чека и читав век да би на крају повратила Тајван. Изгледа да је садашњи кинески председник Си Ђинпинг нешто нестрпљивији.

Званични Пекинг истиче како је одбегла провинција део Кине, без обзира на то ко је тамо на власти. Иако заговара мирно уједињење, Пекинг заправо не одустаје да Тајван врати под своју контролу чак и силом. И док амерички војни званичници упозоравају да Кина убрзано јача своју армију како би до 2027. године била спремна на инвазију, у јавности се појавио предлог да Пекинг формира „владу у сенци” спремну да у неком тренутку преузме управљање самоуправним острвом од 23 милиона становника.

„Императив је припремити план за свеобухватно преузимање Тајвана након уједињења”, наводи се у предлогу Института за прекомореуско урбано планирање Универзитетa Сјамен.

Предлог који заговара припрему терена за оснивање будуће прелазне извршне власти појавио се на популарној кинеској друштвеној платформи „ВиЧет”, да би убрзо био уклоњен. Истраживачки институт Сјамен, део универзитетске школе за архитектуру и грађевинарство, за „Саут Чајна морнинг пост” је поручио да ће предлог поново бити јавно публикован.

Поменути чланак је занимљив и међународној јавности, јер нуди редак увид у дискусије које се воде у стручној јавности Кине о будућности Тајвана који Пекинг види као део своје територије. Већина земаља не признаје Тајван као независну државу, али се противе сваком покушају насилног заузимања острва.

Институт је у чланку предложио да се успостави „Централни радни комитет Тајвана”, који би функционисао као „влада у сенци”. Ово тело би требало да буде спремно да у сваком тренутку преузме контролу над администрацијом острва. Међу главним питањима којима би требало да се бави овај комитет јесу колико су постојећи закони Тајпеја применљиви у новим околностима, затим питањем конверзије валута и инфраструктурне интеграције између континенталне Кине и Тајвана. Улога ове „владе у сенци” укључивала би уједињавање свих снага против независности острва и подстицање самих политичких актера Тајвана да учествују у дискусијама о плану уједињења са матицом.

„Како војна снага континенталне Кине расте, потешкоће на путу уједињења се смањују, а ефективна контрола након присаједињења острва ће постати све важнија”, наводе аутори овог предлога.

Стручњаци института Универзитета Сјамен предлажу и да се у самој континенталној Кини успоставе „пилот-зоне” управљања Тајваном с поруком да нови систем не би требало да се ослања на лекције које су научене на примеру Хонгконга. Ове зоне би требало успоставити у приобалним градовима као што су Сјамен и Гванџоу у покрајини Фуџијан, јер имају сличан језик и културу као њихови сународници на острву које раздваја мореуз широк 160 километара.

Ове „друштвене лабораторије” могле би се користити за симулацију модела управљања након уједињења и укључивале би области као што су избори, питање језика и образовања. На овај начин тестирале би се потенцијалне политике које би се примениле на Тајвану и уједно обучавали кадрови који ће водити острво.

Иако Пекинг и даље званично инсистира да је модел једна земља – два система био успешан у Хонгконгу, три главне политичке странке на Тајвану одбијају такав план јер сматрају да је он претрпео неуспех. Односи између Пекинга и Тајпеја и даље су веома затегнути, а поготову откако је Вилијам Лај Чинг-те, из Демократске прогресивне партије ступио на дужност председника Тајвана у мају. Иако се Лај Чинг-те обавезао да ће наставити равнотежу за очување суверенитета Тајвана без формалног проглашења независности, велико ослањање на Вашингтон боде очи Пекингу.

Као знак добре воље кинески председник Си Ђинпинг је још 2019. године Тајвану предложио уједињење по моделу „два система”, рекавши да ће Пекинг размотрити реалност острва, као и ставове и предлоге обе стране.

Пекинг је тај предлог касније елаборирао у белој књизи 2022. године, рекавши да ће Тајван имати „висок степен аутономије” као посебан административни регион након уједињења и да ће се поштовати његов друштвени систем и начин живота. Ипак, у овом документу није било назнака да ли ће уједињење са матицом значити и промену у политичком систему Тајвана.