Чекајући откуп....

КРУПНИ ПЛАН

Књиге од издавача у библиотеке стижу са закашњењем већим од годину дана и тиме су оштећени не само читаоци, којима је ускраћена могућност да дођу до најновије књижевне продукције, већ и сами издавачи. Министарство културе спроводи откуп књига од издавача за библиотеке управо из тих разлога, да финансијски подржи издаваче и да осавремени и обогати библиотечке фондове. Мора се признати да су и сада изневерени ови принципи, због тога што су издавачи своје предлоге издања још у марту доставили Министарству културе (од 2. фебруара до 4. марта 189 издавача на конкурс је послало предлоге 4.484 издања), а комисија Министарства културе у саставу: Милан Бјелогрлић, председник, и чланови Боги Митић, Мирослав Алексић, Јован Јовановић и Бранислав Маричић, начинила је шири избор од 2 533 књиге. Затим, тек средином августа библиотекари треба да се изјасне о књигама са овог ширег списка, које им је доставило Министарство културе, а изузетно вредна дела означена су звездицом, што је обавезна препорука комисије. Реч је о издањима из 2023. године, и уз све процедуре; достављање списка књига које су библиотекари изабрали надлежној комисији, а затим и испоруку књига библиотекама, биће добро да се све заврши до краја ове године. Издавачима ће новац бити распоређен из буџета од 100 милиона динара, а већ почетком следеће године треба слати предлоге за овогодишња издања... Посетиоци библиотека моћи ће да читају дела Јуна Фосеа, актуелног добитника Нобелове награде за књижевност, тек крајем ове године, а већ у октобру биће изабран нови добитник овог признања. Почетком ове године Стево Грабовац добио је престижну Нинову награду, а његова књига још није стигла у библиотеке. Комисија јесте означила ове ауторе обавезном звездицом за откуп, али недавно је Задужбина Иве Андрића у Београду оштро реаговала због тога што Критичко издање дела Иве Андрића, нашег јединог нобеловца, није добило ту звездицу и није се нашло на обавезном списку за откуп, упућеном библиотекама, иако је претходних година Министарство културе доследно препоручивало Андрићеве књиге. Прошле године изашле су две обимне књиге Андрићевих есеја, од којих је већина први пут објављена у хронолошком распореду, и по овој одлуци те књиге неће доћи до читалаца. Велика је важност Критичког издања Андрићевих дела за српску културу и науку, и због тога што се на тај начин у потпуности утврђује Андрићево ауторство, његово опредељење да пише на српском језику и да припада српској књижевности. Занимљиво је да је звездицом на овом списку надлежне комисије обележена једна студија о Андрићу, као изузетно важно дело, али његови есеји из Критичког издања – нису. Неке књиге о значајним личностима наше културе нису увршћене ни у шири избор комисије, а међу њима је и дело о добротворки Кристи Ђорђевић, чија личност, готово заборављена, повезује два система предратне и Југославије после Другог светског рата.