Три дана за убеђивање Приштине

Дипломате западних земаља уверене су (иако нико није спреман да стави руку на Библију) да ће за следећу седницу Савета безбедности УН бити обезбеђена атмосфера за усвајање председничког саопштења које би омогућило размештање Еулекса на Косову и Метохији и то под условима о којима се Београд договорио са представницима Уједињених нација.

Упркос противљењу Приштине рачуна се на то да ће наредна три дана (до петка, до када је према писању приштинске штампе Брисел дао рок косовским властима да „промене став и прихвате предлог” о шест тачака из плана о реконфигурацији међународног присуства) бити довољна да се постигне договор на линији Њујорк–Приштина.

Иако је седница Савета безбедности УН у последњи час одложена, оптимизам у позитиван исход јесте у чињеници да је приштински састанак Квинте (пет западних чланица Контакт групе: САД, Велика Британија, Италија, Немачка и Француска) протекао уз приличну сагласност да је до краја недеље неoпходно постићи договор о шест тачака о реконфигурацији Унмика.

Према сазнањима „Политике” у дипломатским круговима чланица Квинте, наредних неколико дана биће искоришћени да се пронађе решење и ублажи незадовољство Приштине „која је шокирана изостанком уобичајеног степена подршке”. Такође, косовским Албанцима ће се пружити додатна уверавања да није реч ни о чему неповољном за њих и подсетити их да је Еулекс за њих „добра ствар” (ово је први пут да ће у предности мисије ЕУ морати да уверавају Приштину).

После састанка Савета министара ЕУ у понедељак у Бриселу је председавајући француски шеф дипломатије Бернар Кушнер рекао да „након што је Србија прихватила споразум о шест тачака с УН, то исто мора да учини и Приштина”. Саветујући косовске Албанце да прихвате споразум и „не погреше око тога ко су им пријатељи”, Кушнер је најавио да очекује повољан и крајње динамичан договор који ће довести до чланства у ЕУ”.

Да је ЕУ постала шаргарепа и за истеривање неких захтева од Приштине јасно је и из годишњег извештаја Европске комисије који је у понедељак косовској скупштини представио њен званичник на Косову Калдоун Сино. Најављујући да Косово идуће године очекују велики изазови и рад у процесу интеграције у европске структуре, Сино је помињао спровођење студије изводљивости која би помогла да се „нађе нека форма за потписивање Споразума о стабилизацији и асоцијацији, јер је то тренутно проблематично пошто Косово нису признале све земље чланице ЕУ”.

Заменик премијера Косова Хајредин Кучи изјавио је јуче Радио-телевизији Косова да Приштина у разговорима о шест тачака за реконфигурацију Унмика неће направити никакав компромис који би угрозио устав и територијални интегритет Косова. Ипак, одлучност ЕУ да издејствује председничко саопштење СБ УН које би дало легитимитет највећој и најскупљој мисији Уније икада формираној доприносе и најаве америчких медија да се администрација будућег америчког председника Барака Обаме неће с посебном пажњом бавити Косовом, што значи да ће тај проблем препустити ЕУ.

Што се тиче српске стране, непосредно по одлагању седнице СБ УН министар спољних послова Вук Јеремић је рекао да је Београд своју последњу реч казао, да су услови Србије познати и да се они неће мењати. Јеремић је казао да се се „нада да ће консензус у оквиру међународне заједнице бити постигнут” и да је Србија спремна за седницу СБ УН кад год она буде заказана.

Мада није саопштено које су две земље које су тражила одлагање јучерашње седнице, с великом сигурношћу се претпоставља да су то САД и Велика Британија, које су до сада безрезервно пружале подршку Приштини. Саговорници „Политике” тврде да су управо оне „преузеле задатак” да објасне Приштини како је дошло време да и она направи неке уступке.

Биљана Митриновић

----------------------------------------

„Коха диторе”: Слабе су нам шансе

У коментару поводом притисака на Приштину да прихвати предлог о реконфигурацији међународног присуства и распоређивању Еулекса, а о којем су се Београд, Њујорк и Брисел договорили, „Коха диторе” критикује косовске институције зато што су дозволиле Београду да се укључи у „унутрашњу управу” Косова.

„Упркос одбацивању плана у понедељак, горка истина која нам се надвија над главама јесте да је Приштина предуго толерисала процес укључивања Београда у унутрашњу управу Косова, те да је тај процес у поодмаклој фази и да су шансе да се његов даљи ток измени веома слабе”, оцењује „Коха диторе”.

Лист је пренео да је у Париз послата дипломатска депеша у којој се наводи да су Американци са Питером Фејтом сачинили нацрт писма у којем се излаже позиција косовских Албанаца у погледу шест предложених тачака о којима је постигнут договор са Београдом.

„Стиче се утисак да је ова неочекивана промена уништила политичку равнотежу у компликованим односима између ЕУ, УН, Београда и Приштине, равнотежу која је постигнута пре неколико недеља, а која се сада урушава након конференције за новинаре коју су одржали Сејдију и Тачи”, пише „Коха”.

Танјуг

-------------------------------------------------------

О Еулексу и у скупштини

О доласку мисије Европске уније на Косово било је јуче речи и у Скупштини Србије. Расправу на ту тему отворио је на почетку седнице бивши министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић (ДСС), који је затражио да влада и министар спољних послова одговоре откуд Приштина у договору о Еулексу. Самарџић је казао да је тек прексиноћ из вести јавност сазнала да је „Приштина одбила споразум од шест тачака, а ми смо претходних дана, из неких полутајних канала, сазнавали да се воде неки тајни разговори искључиво између Београда и представника Генералног секретаријата УН”.

Он је рекао да то значи „да је наше државно руководство, необавештавајући јавност, не само пристало да се Еулекс размести на Космету и да се примени Ахтисаријев план, него и да је пристало да се поведу постстатусни разговори, дакле иде се и корак даље”. Самарџић је казао да ће о свему детаљније говорити кад се буде расправљало о неповерењу влади, сада „само хоћу да вам скренем пажњу да смо били у праву све време кад смо тражили да се води разговор о Косову, јер није само иза затворених врата прихваћен Еулекс него је прихваћен и разговор са Приштином, што је заправо почетак тих добросуседских односа у које нас полако уваљују”.

Касно по подне, још једном је ДСС скренуо дебату са теме да би реаговали на изјаву Наде Колунџије, шефа посланичке групе ЗЕС-а, да „једино Тачи, Коштуница и ДСС одбијају могућност да се прихвате услови Србије у вези са Еулексом”. Јован Палалић је рекао да ова Колунџијина изјава „говори само о томе да је тачно оно на шта указује ДСС да се воде тајни преговори да се прихвати мисија која треба да спроведе устав самопрокламоване, лажне државе Косово и да полицајци, судије и цариници треба да спроводе оне законе, који доносе институције те лажне државе”.

Славица Ђукић-Дејановић, председник парламента, рекла је да никакве промене државне политике према Космету нема, „политика је јединствена и не треба да се по том питању делимо”.

На изјаву Наде Колунџије реаговао је, са скупштинске говорнице и Велимир Илић, лидер Нове Србије, који је рекао да је „поредити председника државе, а једном председник државе, увек председник државе, са Хашимом Тачијем незрело и болесно”. „То је нешто за шта треба да тражимо извињење посланичке групе”, рекао је Илић и додао да је срамота било ког председника Србије или Југославије поредити с Тачијем.

Срђан Миливојевић (ДС) реплицирао је Илићу, говорећи о Нади Колунџији као о особи вредној поштовања, „што само шупље главе не виде”.

М.Ч.