Како су Украјинци изненадили Русе у Курској области

Специјално за „Политику”

После 81 године регион Курска поново је поприште жестоких борби. Oперације Оружаних снага Украјине улазе полако у свој десети дан. Изненадни напад озбиљним, добро обученим и опремљеним јединицима представљао је велико изненађење за руске снаге које су браниле границу.

Још од марта прошле године Украјина је на руску територију убацивала диверзантске и борбене групе, превасходно у Бријанску и Белгородску област. Било је чак и окршаја већег интензитета уочи почетка прошлогодишње летње украјинске офанзиве на Запорожју, односно уочи руских председничких избора у марту ове године. Сви ови украјински покушаји нису дали апсолутно никакве конкретне и одрживе резултате. Паника у Русији није посејана, није било повлачења трупа са Запорожског и Доњецког правца, нити је пролетос ометен гласачки процес. У медијима су као носиоци ранијих украјинских операција били експонирани Руски добровољачки корпус и Легија слободне Русије. Реч је формацијама састављеним махом од руских грађана, хетерогених идеолошких уверења, од неонациста до либералних екстремиста, које спаја само нетрпељивост према властима у Кремљу. Ипак, руски извори тврде да главну реч у тим операцијама нису имали руски дисиденти, већ специјалне јединице украјинске војне обавештајне службе ГУР.

Овога пута је изабран нови правац, где су руске пограничне линије одбране биле најтање, које су држали граничари и регрути на одслужењу војног рока. Оружане снаге Украјине су у Курску област гурнуле четири моторизоване и две јуришне бригаде, плус специјалне јединице војне обавештајне службе ГУР и СБУ. Додатни проблем за браниоце руске границе представљао је дефицит артиљерије, неопходне као покриће минских поља и других тенковских и пешадијских препрека. Процене говоре да је више од 10.000 елитних украјинских војника ударило на Курску област. Налет оваквих снага, које је пратила јака артиљеријска припрема и ројеви ударних дронова разних типова, браниоци руске границе нису били једноставно у стању да издрже.

Неколико десетина руских војника опкољено је и заробљено већ првог дана операције. Недопустиво слаба утврђеност границе у трећој години рата поставља многа питања како врху руског Генералштаба, тако и в. д. губернатора Алексеју Смирнову, али и новом министру транспорта Роману Старовојту, који се до маја ове године налазио на челу Курске области.

„Многи у врху нашег Министарства одбране годинама су лагали јавност, а на крају су слагали и сами себе”, рекао је генерал Апти Алаудинов, командант чеченске специјалне јединице „Ахмат”, који је са својим борцима један од првих дошао на ово подручје да заустави захукталу украјинску ратну машину.

Стога не треба да чуди што је руски председник Владимир Путин у Курску област послао свог саветника за војна питања Алексеја Дјомина, раније генерала ССО, а до маја губернатора Тулске области.

Од почетка операција у Курској области Оружане снаге Украјине користе без задршке технику коју су претходних година добиле од НАТО земаља. Забележена је употреба америчких транспортера „бредли”, „страјкер” и „макс про”, немачких „мардера”, канадских „рошел сенатор”, пољских хаубица „краб” и тенкова „ПТ-91 тварди”... За руску страну посебно болан удар нанесен је у ноћи између 8. и 9. августа, када је „хајмарсима” пуњеним „волфрамовим куглицама” ударено по руској колони у граду Рилску, која је хитала да појача линије одбране. Том приликом уништено је десетак камиона са људством и муницијом. Дакле без обзира на немушту реторику појединих званичника НАТО земаља ограничења за употребу испоручене технике Украјини углавном више не постоје. Американци се истина још премишљају да дозволе употребу АТАЦМС-а по дубини руске територије, док су Британци наводно одбили да одобре употребу ракета „сторм шедоу”.

Своје основне успехе украјинска војска је остварила у прва два-три дана. На појединим деловима пробила се 12 километара у дубину руске територије. Недавне тврдње главнокомандујућег Оружаних снага Украјине Александра Сирског да његови војници контролишу „1.000 квадратних километара руске територије” преувеличане су барем три пута. Дакле, украјински фактор изненађења ограничен је на тридесетак пограничних села и делимичну контролу над градићем Суџа, до рата је тамо живело 5.000 становника. Последњих дана воде се углавном борбе мањег интензитета, Руси се консолидују и хватају у замке истурене јединице противника, док се Украјинци утврђују на запоседнутим територијама. Ипак, за потпуно разумевање тренутне ситуације важно је истаћи да у Курској области не постоји формирана линија фронта и да хаотична ситуација умногоме подсећа на прве дане руске инвазије у фебруару 2022.

Ипак, Оружане снаге Украјине сада су суочене са много већим ризицима него Руси када су пре две и по године јуришали на Кијев. Поред необезбеђених крила и непријатељски настројеног локалног становништва, за украјинску војску највећи ризици вребају из ваздуха. Руска тактичка и јуришна авијација, хеликоптери и дронови уништили су више од стотину борбених возила и оклопне технике у првој недељи борбе. Када се још узму у обзир хронични проблеми са снабдевањем и попуном јединица, украјински напад на Курску област по много чему подсећа на битку у Арденима – последњу офанзиву немачког Вермахта. Суочени са притиском из два правца, Хитлерови генерали у позну јесен 1944. осмислили су напад на савезнике у Арденским планинама. Циљ је био да се муњевитом победом савезници приморају на сепаратни мир и све преостале снаге концентришу на задржавање Црвене армије на Истоку. Чекало се до 16. Децембра, облачно и магловито време које је спречило савезнике да користе авијацију. У првих неколико дана Немци су имали огромне успехе, ликвидирали су десетине хиљада америчких војника, заробили целе пукове и остварили муњевито напредовање. Ипак, након седам дана, када се небо разведрило, амерички авиони су нанели фаталне губитке немачким снагама. Арденска офанзива је након двадесетак дана завршена неславно. Немци су остали без последњих борбено способних резерви, а ликвидирани су и остаци некада свемоћног Луфтвафеа.

Офанзивом у Курској области Украјина евентуално може да покуша да оствари два циља. Први, да заузимањем руских територија добије карту за размену рецимо у Херсонској и Запорожској области. Други циљ могао би да буде одвлачење руских снага из Харковске и Доњецке области. Ово друго се за сада дефинитивно није десило. Руси су наставили истим интензитетом да напредују ка стратешки важном граду Покровску (до рата је имао 60.000 становника) и ојачавају своје позиције око Часовог Јара и Волчанска у Харковској области. Отварање жаришта у Курској области успорило је са једне стране ротацију руских трупа на првим линијама, али са друге Украјина је ангажовала оно што је најбоље имала и тренутно држала у резерви.

Новинари британског „Економиста” посетили су пре неки дан болнице у Сумију где се евакуишу рањеници из Курске области. Рањени украјински војници жалили су се на велике губитке које су њиховим бригадама нанеле навођене авио-бомбе из породице ФАБ. Ни на Западу не споре да курска операција представља озбиљно „коцкање” за политичко и војно руководство у Кијеву. Евентуални неуспех и могуће понављање сличног у Херсонској и другим пограничним областима могло би да Украјину ускоро доведе у исту ситуацију у којој се нашла Немачка после пропасти офанзиве у Арденима.