Колике ће бити максималне камате

Каматне стопе на већину банкарских производа, посебно на стамбене кредите, готовинске и потрошачке, кредитне картице и дозвољени минус од јесени ће бити ограничене. То предвиђа предлог новог Закона о заштити корисника финансијских услуга. Колико ће износити та горња граница преко које банке неће смети да иду и којим методом обрачуна ће се доћи до те стопе још није дефинитивно одређено. Народна банка Србије (НБС) је у првим одговорима на то питање навела да се максимална каматна стопа може везати за кретање просечене пондерисане стопе уз одређени додатак. Тај додатак могао би да износи, према искуствима земаља које су примениле сличан модел ограничења, један, два или три одсто додатне камате.

У централној банци за наш лист овако објашњавају како се она израчунава:

„Просечно пондерисана каматна стопа, па било да се ради о кредитима или депозитима, добија се као просечна каматна стопа на бази података о каматним стопама које у редовној месечној динамици банке шаљу НБС. Као што и сам назив каже, не ради се о простом просеку каматних стопа, већ се узима у обзир и ефекат износа кредита или депозита на коју се одређена каматна стопа примењује. Другим речима, износ кредита утиче и на значај који ће тај кредит имати приликом обрачуна просечне пондерисане каматне стопе, чиме се практично у обрачуну просечне каматне стопе даје већи значај оним каматним стопама које се примењују на већи износ кредита или депозита.”

У јуну 2024. године укупна просечно пондерисана каматна стопа на новоодобрене динарске кредите становништву износила је 11,7 одсто, и нижа је за 0,4 процентна поена у односу на мај. Посматрано по наменама, каматна стопа на готовинске кредите, који чине доминантну категорију динарских кредита становништву, чак 87,1 одсто, у јуну је износила 12,1 одсто. Поређења ради, у октобру 2023. године просечна цена кеш кредита била је око 14 одсто годишње.

Што се тиче просечне пондерисане каматне стопе на новоодобрене евро и евроиндексиране кредите становништву, она је у јуну износила 6,1 одсто. Посматрано по наменама, каматна стопа на стамбене кредите, који чине доминантну категорију кредита становништву у евро знаку, чак 69 одсто, износила је у јуну 5,1 одсто. Овде ваља подсетити да су камате на стамбене зајмове замрзнуте одлуком НБС још од септембра прошле године.

Каматне стопе на потрошачке кредите у евро знаку су у јуну износиле 6,1 одсто, на готовинске 3,5 одсто и на остале некатегорисане кредите 9,3 одсто. Сви ови подаци односе се на каматне стопе на нове послове, који обухватају све нове уговоре о кредиту склопљене између банке и клијента у току месеца о коме се извештава.

Камате су генерално у паду и на евро индексиране и на динарске зајмове. Па ће и по овом основу, чисто тржишно, камате у наредном периоду бити ниже. Такозвано монетарно попуштање, тј. смањење камата започела је већина централних банака у свету. У јуну Европска централна банка (ЕЦБ), а она је за нас меродавна због девизно индексираних кредита, као и наша централна банка. Умерени пад камата већ се види на тржишту.

Ипак темпо смањења цене новца је прилично несигуран. Након што је у јуну ЕЦБ смањила камате за 0,25 одсто очекивало се да ће камате наставити да падају. У јулу се то није догодило, а из ЕЦБ су навели да је разлог то што инфлаторни притисци још не попуштају. Дуго најављивано смањење одразило се на износ еурибора који је сада на нивоу од око 3,5 одсто, док је на почетку године износио 3,8 и четири одсто. Без обзира на то он је и даље висок, због чега су дужници за стамбене кредите били забринути у погледу важења мере НБС за ограничење камате на стамбене кредите.

С друге стране, Америчке федералне резерве (ФЕД) чак нису ни почеле са смањењем камата због нешто слабијих показатеља економије. Тржишни учесници нагађају да би то могло да уследи од септембра.