Са Салдањом по чудо

Фудбалери Партизана су јуче отпутовали у Швајцарску, где ће у Туну, на стадиону Штокхорн, вечерас (20,30 ч) да их дочека Лугано. Њихов противник има из првог меча предност од 1:0 а и вештачку подлогу у коју се, између осталог, узда тренер Матија Крочи-Торти. Његов тим је, на „неутралном терену” угостио у претходној рунди и турски Фенербахче, а на свом Корнареду, на коме је одиграна једна утакмица на Светском првенству 1954, био је овог викенда домаћин Луцерну од кога је изгубио с 3:2, мада је водио с 2:1. То му је, иначе, први пораз у националном шампионату после три узастопне победе.

Приликом одласка из Београда оптимиста је био, можда и по службеној дружности, и тренер Партизана Александар Станојевић. Један гол мањка сам по себи и није ненадокнадив губитак, али како се његов тим показао у овој сезони биће право чудо ако прође даље (победника за место у Лиги Европе чека истанбулски Бешикташ, а поражени ће у борбу за Лигу конференција против белгијског Гана или данског Силкеборга, чији је први дуел завршен 2:2).

Један од његових адута је Салдања, који није играо у Зајечару против ИМТ-а, а није ни тренирао последњих дана. Ипак, Станојевић рачуна на најбољег голгетера свог тима, јер је Партизану неопходна победа.

Међу путницима су још А. Јовановић, Стевановић, Крунић (голмани), Де Медина, Лазаревић, Филиповић, Марковић, Мујакић, Јурчевић, Антић, Аријага, Захид, Овусу, Натхо, Грималдо, Шћекић, Гох, Калулу, Северина, Трифуновић, Зубаиру, Николић и Ђ. Јовановић.

У односу на тим који је у Хумској победио Луганов тренер је против Луцерна баш промешао карте. Из екипе, коју је извео у Београду, оставио је само голмана  Саипија и капитена Гргића. Луцерну је супротставио Саипија, Цаха, Маја, Хајдарија (од 46. Пападопулоса), Маркеса, Думбију, Гргића (од 79. Алиседу), Дос Сантоса (од 74. Мацека), Штефена, Владија (од 53. Пшибилка) и Мауа (од 53. Симињанија). Вероватно је чувао играче, јер, како је пренео лист „Газета дел тичино”, задатак му је да се „иде до краја у Лиги Европе”.

Он очекујуе да тим, који је изгубио први меч, нешто промени у другом. А од својих играча очекује да се у одбрани прилагоде томе и да, као и у Београду, буду гладни победе.

Шта може Партизан да унесе у реванш, па да остане у надметању за Лигу Европе? Много, суштински готово све: од приступа мечу, па надаље. Као домаћин био је опрезан, ваљда заплашен не само с оних девет голова, које је на две утакмице примио од кијевског Динама у квалификацијама за Лигу шампиона, него и неубедљивом игром (и поред победа у прва три кола) у домаћем првенству. Коначан резултат првих 90 минута двобоја против Лугана му је, на неки начин, дао за право, али да би прошао даље мораће да има луду срећу или да пуца од јунаштва. Прво не може да се наручи, а за друго је питање колико је кадар. Против тимова у нашем првенству са скромним амбицијама није бриљирао, није био тај, који меље, диктира игру, него је имао иницијативу, која му је препуштена и онда је из тога извукао нешто. Против ИМТ-а у Зајечару фортуна није играла за њега, а он сам то није умео.

Лугано није врхунски европски тим, али зна шта хоће и тешко да ће да препусти Партизану да опипава његова слабе тачке док их не нађе. Пре ће бити обрнуто, да ће Швајцарци, пошто сад одлично знају с ким имају посла, да наметну противнику оно што му не одговара.

Београдски „црно-бели” (и Лугану су то клупске боје) засад једино не могу да се пожале на голмана. Александар Јовановић, као и прошле сезоне, обавља свој посао без замерке, док је све остало поуздано као врбов клин. Одбрана у првенству није савладана, али упркос томе не улива превелико поверење, напад је у нашој лиги дао седам голова и Кијевљанима два, међутим, није ни на једној утакмици прштало од шанси. Везни ред, од кога зависе и стварање шанси, а и безбедност прилаза сопственом голу, остао је недоказан. Чини се да му не треба много да добије прелазну оцену, а опет никако да усвоји ту лекцију.

Партизанов тренер очекује помоћ од поуздане групе навијача у том делу Европе, али чак и да подршка с трибина буде онаква какву прижељкује то неће бити довољно да се на игралишту оствари циљ. Његов тим би коначно морао да се упусти у борбу прса у прса и да од ње не одступа, макар био и рањен, до победоносног завршетка. Да ли ће да се заврши меч без погодака или ће мрежа да му буде изрешетана исход је исти – спустиће се у нижи ранг такмичења. Али, ако пружи све што уме, бар ће за нова искушења имати праву проверу из које може да извуче далекосежне поуке, а тиме и корист.