Sa Saldanjom po čudo

Fudbaleri Partizana su juče otputovali u Švajcarsku, gde će u Tunu, na stadionu Štokhorn, večeras (20,30 č) da ih dočeka Lugano. Njihov protivnik ima iz prvog meča prednost od 1:0 a i veštačku podlogu u koju se, između ostalog, uzda trener Matija Kroči-Torti. Njegov tim je, na „neutralnom terenu” ugostio u prethodnoj rundi i turski Fenerbahče, a na svom Kornaredu, na kome je odigrana jedna utakmica na Svetskom prvenstvu 1954, bio je ovog vikenda domaćin Lucernu od koga je izgubio s 3:2, mada je vodio s 2:1. To mu je, inače, prvi poraz u nacionalnom šampionatu posle tri uzastopne pobede.

Prilikom odlaska iz Beograda optimista je bio, možda i po službenoj družnosti, i trener Partizana Aleksandar Stanojević. Jedan gol manjka sam po sebi i nije nenadoknadiv gubitak, ali kako se njegov tim pokazao u ovoj sezoni biće pravo čudo ako prođe dalje (pobednika za mesto u Ligi Evrope čeka istanbulski Bešiktaš, a poraženi će u borbu za Ligu konferencija protiv belgijskog Gana ili danskog Silkeborga, čiji je prvi duel završen 2:2).

Jedan od njegovih aduta je Saldanja, koji nije igrao u Zaječaru protiv IMT-a, a nije ni trenirao poslednjih dana. Ipak, Stanojević računa na najboljeg golgetera svog tima, jer je Partizanu neophodna pobeda.

Među putnicima su još A. Jovanović, Stevanović, Krunić (golmani), De Medina, Lazarević, Filipović, Marković, Mujakić, Jurčević, Antić, Arijaga, Zahid, Ovusu, Natho, Grimaldo, Šćekić, Goh, Kalulu, Severina, Trifunović, Zubairu, Nikolić i Đ. Jovanović.

U odnosu na tim koji je u Humskoj pobedio Luganov trener je protiv Lucerna baš promešao karte. Iz ekipe, koju je izveo u Beogradu, ostavio je samo golmana  Saipija i kapitena Grgića. Lucernu je suprotstavio Saipija, Caha, Maja, Hajdarija (od 46. Papadopulosa), Markesa, Dumbiju, Grgića (od 79. Alisedu), Dos Santosa (od 74. Maceka), Štefena, Vladija (od 53. Pšibilka) i Maua (od 53. Siminjanija). Verovatno je čuvao igrače, jer, kako je preneo list „Gazeta del tičino”, zadatak mu je da se „ide do kraja u Ligi Evrope”.

On očekujue da tim, koji je izgubio prvi meč, nešto promeni u drugom. A od svojih igrača očekuje da se u odbrani prilagode tome i da, kao i u Beogradu, budu gladni pobede.

Šta može Partizan da unese u revanš, pa da ostane u nadmetanju za Ligu Evrope? Mnogo, suštinski gotovo sve: od pristupa meču, pa nadalje. Kao domaćin bio je oprezan, valjda zaplašen ne samo s onih devet golova, koje je na dve utakmice primio od kijevskog Dinama u kvalifikacijama za Ligu šampiona, nego i neubedljivom igrom (i pored pobeda u prva tri kola) u domaćem prvenstvu. Konačan rezultat prvih 90 minuta dvoboja protiv Lugana mu je, na neki način, dao za pravo, ali da bi prošao dalje moraće da ima ludu sreću ili da puca od junaštva. Prvo ne može da se naruči, a za drugo je pitanje koliko je kadar. Protiv timova u našem prvenstvu sa skromnim ambicijama nije briljirao, nije bio taj, koji melje, diktira igru, nego je imao inicijativu, koja mu je prepuštena i onda je iz toga izvukao nešto. Protiv IMT-a u Zaječaru fortuna nije igrala za njega, a on sam to nije umeo.

Lugano nije vrhunski evropski tim, ali zna šta hoće i teško da će da prepusti Partizanu da opipava njegova slabe tačke dok ih ne nađe. Pre će biti obrnuto, da će Švajcarci, pošto sad odlično znaju s kim imaju posla, da nametnu protivniku ono što mu ne odgovara.

Beogradski „crno-beli” (i Luganu su to klupske boje) zasad jedino ne mogu da se požale na golmana. Aleksandar Jovanović, kao i prošle sezone, obavlja svoj posao bez zamerke, dok je sve ostalo pouzdano kao vrbov klin. Odbrana u prvenstvu nije savladana, ali uprkos tome ne uliva preveliko poverenje, napad je u našoj ligi dao sedam golova i Kijevljanima dva, međutim, nije ni na jednoj utakmici prštalo od šansi. Vezni red, od koga zavise i stvaranje šansi, a i bezbednost prilaza sopstvenom golu, ostao je nedokazan. Čini se da mu ne treba mnogo da dobije prelaznu ocenu, a opet nikako da usvoji tu lekciju.

Partizanov trener očekuje pomoć od pouzdane grupe navijača u tom delu Evrope, ali čak i da podrška s tribina bude onakva kakvu priželjkuje to neće biti dovoljno da se na igralištu ostvari cilj. Njegov tim bi konačno morao da se upusti u borbu prsa u prsa i da od nje ne odstupa, makar bio i ranjen, do pobedonosnog završetka. Da li će da se završi meč bez pogodaka ili će mreža da mu bude izrešetana ishod je isti – spustiće se u niži rang takmičenja. Ali, ako pruži sve što ume, bar će za nova iskušenja imati pravu proveru iz koje može da izvuče dalekosežne pouke, a time i korist.