Недеља, 05.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рударска ренесанса у Италији

Аустралијска „Алтамина” добила је дозволе за истраживање производње литијума из геотермалних извора испод зелених поља око језера близу Рима
Рударска ренесанса у Италији
(Принтскрин)

Италијански министар за предузетништво Адолфо Урсо испунио је обећање дато прошле године да ће поставити правни оквир за нови процват рударског сектора на Апенинима. Сенат је 6. августа одобрио Закон о критичним сировинама, који је претходно усвојен у доњем дому парламента. Пакет мера усмерен је на повећање набавке и рециклаже критичних сировина, укључујући поједностављене процедуре издавања дозвола за рударске концесије.

Пројекти за експлоатацију, прераду или рециклажу ових материјала означени су новом регулативом као „неодложни и хитни”, а дозволе за ове активности морају бити издате у року од највише 18 месеци. Према нацрту закона у који је Ројтерс имао увид, омогућава се издавање дозвола за истраживање стратешких сировина без процене утицаја на животну средину.

У плану је реактивација старих рудника. Новом регулативом Италија спроводи на националном нивоу Закон о критичним сировинама, који је ЕУ усвојила у марту. У питању је кључни део стратегије блока да осигура да европска индустрија може конкурисати САД и Кини у приступу стратешки важним сировинама и производњи зелених технологија.

Док је поменути закон ЕУ био у фази усвајања, Италија је ажурирала мапе својих рудних богатстава. Министар Урсо изнео је процену да се од 34 сировине које ЕУ сматра критичним чак 16 може наћи у италијанским рудницима који су затворени пре 30 година и који сада, како је рекао, морају бити отворени уз нова улагања да би се реактивирао њихов потенцијал.

Италијанско тло садржи резерве литијума, кобалта, никла, бакра и цинка, као и берилијума и волфрама, који су неопходни у секторима зелене технологије и дигиталне индустрије. Влада премијерке Ђорђе Мелони поставила је као приоритет експлоатацију већег броја ових сировина како би домаћа индустрија постала мање зависна од увоза из земаља попут Кине.

Истраживања литијума су Тоскани и Лацију. У средишту потраге за литијумом су италијанска вулканска језера, док рударске компаније трагају за новим залихама „белог злата” – кључне компоненте батерија за електрична возила. Италија је, препознајући значај литијума, раније дала дозволу за истраживања у Тоскани, а крајем прошле године и за Лацио. Аустралијска „Алтамина” је последња која је добила дозволе за истраживање најлакшег метала из геотермалних извора који леже на дубини од око километар и по испод зелених поља око језера Мартињано близу Рима.

Нови закон олакшаће поновно отварање затворених или напуштених рудника, углавном смештених у Алпима, Тоскани и на Сардинији. Компаније које поседују рударске концесије мораће да плаћају држави или локалним властима рудну ренту између пет и седам одсто годишњих прихода, у зависности од тога да ли се експлоатација одвија на мору или на копну.

Дефинисани су и кораци за оснивање фонда с подршком владе за кључне ланце снабдевања у земљи. Такозвани фонд Мејд ин Итали биће основан с милијарду евра државног новца, али Рим планира да прикупи додатну милијарду евра из других извора ван јавне управе.

Коментаришући нови закон, министар Урсо је оценио да он „поставља Италију на чело Европе у обезбеђивању критичних сировина неопходних за убрзање дигиталне и зелене транзиције”.

Италија је такође започела сарадњу с Немачком и Француском како би координисале приступ набавци критичних сировина (ЦРМс). Три земље, које представљају готово половину БДП-а ЕУ, обавезале су се да ће проширити размену података и сарадњу у областима експлоатације минерала, рафинисања, прераде, рециклаже и ЕСГ стандарда, док ће њихове индустрије остати укључене у рад на зеленој транзицији.

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Solunac
Divno!
Mr Dragan D
Ćuta i Marinika više nikad neće da odu na more u Italiju. A šta ćemo sa ovima koji nam prete da će im deca otići iz države ako se otvori neki rudnik, sve se više smanjuje broj država u koje mogu da pobegnu i još samo da im se objasni da državne granice ne zadržavaju te famozne "toksine" ako krenu tako masovno da kuljaju iz rudnika

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.