Rudarska renesansa u Italiji

Italijanski ministar za preduzetništvo Adolfo Urso ispunio je obećanje dato prošle godine da će postaviti pravni okvir za novi procvat rudarskog sektora na Apeninima. Senat je 6. avgusta odobrio Zakon o kritičnim sirovinama, koji je prethodno usvojen u donjem domu parlamenta. Paket mera usmeren je na povećanje nabavke i reciklaže kritičnih sirovina, uključujući pojednostavljene procedure izdavanja dozvola za rudarske koncesije.

Projekti za eksploataciju, preradu ili reciklažu ovih materijala označeni su novom regulativom kao „neodložni i hitni”, a dozvole za ove aktivnosti moraju biti izdate u roku od najviše 18 meseci. Prema nacrtu zakona u koji je Rojters imao uvid, omogućava se izdavanje dozvola za istraživanje strateških sirovina bez procene uticaja na životnu sredinu.

U planu je reaktivacija starih rudnika. Novom regulativom Italija sprovodi na nacionalnom nivou Zakon o kritičnim sirovinama, koji je EU usvojila u martu. U pitanju je ključni deo strategije bloka da osigura da evropska industrija može konkurisati SAD i Kini u pristupu strateški važnim sirovinama i proizvodnji zelenih tehnologija.

Dok je pomenuti zakon EU bio u fazi usvajanja, Italija je ažurirala mape svojih rudnih bogatstava. Ministar Urso izneo je procenu da se od 34 sirovine koje EU smatra kritičnim čak 16 može naći u italijanskim rudnicima koji su zatvoreni pre 30 godina i koji sada, kako je rekao, moraju biti otvoreni uz nova ulaganja da bi se reaktivirao njihov potencijal.

Italijansko tlo sadrži rezerve litijuma, kobalta, nikla, bakra i cinka, kao i berilijuma i volframa, koji su neophodni u sektorima zelene tehnologije i digitalne industrije. Vlada premijerke Đorđe Meloni postavila je kao prioritet eksploataciju većeg broja ovih sirovina kako bi domaća industrija postala manje zavisna od uvoza iz zemalja poput Kine.

Istraživanja litijuma su Toskani i Laciju. U središtu potrage za litijumom su italijanska vulkanska jezera, dok rudarske kompanije tragaju za novim zalihama „belog zlata” – ključne komponente baterija za električna vozila. Italija je, prepoznajući značaj litijuma, ranije dala dozvolu za istraživanja u Toskani, a krajem prošle godine i za Lacio. Australijska „Altamina” je poslednja koja je dobila dozvole za istraživanje najlakšeg metala iz geotermalnih izvora koji leže na dubini od oko kilometar i po ispod zelenih polja oko jezera Martinjano blizu Rima.

Novi zakon olakšaće ponovno otvaranje zatvorenih ili napuštenih rudnika, uglavnom smeštenih u Alpima, Toskani i na Sardiniji. Kompanije koje poseduju rudarske koncesije moraće da plaćaju državi ili lokalnim vlastima rudnu rentu između pet i sedam odsto godišnjih prihoda, u zavisnosti od toga da li se eksploatacija odvija na moru ili na kopnu.

Definisani su i koraci za osnivanje fonda s podrškom vlade za ključne lance snabdevanja u zemlji. Takozvani fond Mejd in Itali biće osnovan s milijardu evra državnog novca, ali Rim planira da prikupi dodatnu milijardu evra iz drugih izvora van javne uprave.

Komentarišući novi zakon, ministar Urso je ocenio da on „postavlja Italiju na čelo Evrope u obezbeđivanju kritičnih sirovina neophodnih za ubrzanje digitalne i zelene tranzicije”.

Italija je takođe započela saradnju s Nemačkom i Francuskom kako bi koordinisale pristup nabavci kritičnih sirovina (CRMs). Tri zemlje, koje predstavljaju gotovo polovinu BDP-a EU, obavezale su se da će proširiti razmenu podataka i saradnju u oblastima eksploatacije minerala, rafinisanja, prerade, reciklaže i ESG standarda, dok će njihove industrije ostati uključene u rad na zelenoj tranziciji.