Не­тан­ја­ху од­лу­чу­је о ра­ту или ми­ру

Дво­днев­ни пре­го­во­ри у До­хи, пред­ста­вље­ни као фи­нал­ни по­ку­шај да се за­у­ста­ви је­дан од нај­кр­ва­ви­јих бли­ско­и­сточ­них ра­то­ва од вре­ме­на ства­ра­ња Изра­е­ла 1948, пре­ки­ну­ти су по­сле обе­ћа­ва­ју­ћег стар­та и на­ста­ви­ће се у Ка­и­ру сле­де­ће не­де­ље, са­оп­шти­ли су по­сред­ни­ци из САД, Егип­та и Ка­та­ра.

До­дат­но вре­ме ку­пу­је се пре све­га због изра­ел­ског пре­ми­је­ра Бен­ја­ми­на Не­тан­ја­хуа ко­ји се пре два ме­се­ца „у прин­ци­пу” сло­жио са пред­ло­гом аме­рич­ког пред­сед­ни­ка Џо­зе­фа Бај­де­на о по­вла­че­њу изра­ел­ске вој­ске у три фа­зе до пот­пу­ног на­пу­шта­ња по­ја­са Га­зе, осло­ба­ђа­њу Ха­ма­со­вих та­ла­ца у за­ме­ну за па­ле­стин­ске за­тво­ре­ни­ке, омо­гу­ћа­ва­њу по­врат­ка ра­се­ље­них Па­ле­сти­на­ца и ор­га­ни­зо­ва­њу до­пре­ме ве­ли­ке ху­ма­ни­тар­не по­мо­ћи.

Чи­тав Бли­ски сток са­да за­ви­си од од­лу­ка јед­ног чо­ве­ка ко­ме је да­то до­дат­но вре­ме да се од­лу­чи. Про­тив изра­ел­ског пре­ми­је­ра ство­ре­на је ши­ро­ка и нео­че­ки­ва­на ко­а­ли­ци­ја у ко­јој су изра­ел­ски вој­ни вр­хо­ви и оба­ве­штај­ни ше­фо­ви, ли­де­ри За­па­да, али и вла­сти у Те­хе­ра­ну. Упр­кос ра­зу­мљи­вим раз­ли­ка­ма, сви они ин­си­сти­ра­ју на пре­ки­ду ва­тре и осло­ба­ђа­њу та­ла­ца као јед­на­ко ва­жном де­лу спо­ра­зу­ма.

Не­тан­ја­ху је под сна­жним при­ти­ском Аме­ри­ка­на­ца да при­хва­ти при­мир­је, за­у­ста­ви кр­во­про­ли­ће ко­је је од­не­ло ви­ше од 40.000 па­ле­стин­ских жи­во­та, оси­гу­ра по­вра­так сто­ти­нак је­вреј­ских та­ла­ца и осло­ба­ђе­ње ве­ћег бро­ја Па­ле­сти­на­ца из изра­ел­ских за­тво­ра и до­при­не­се да Иран од­у­ста­не од уз­врат­ног уда­ра по­сле ли­кви­да­ци­је ли­де­ра Ха­ма­са у Те­хе­ра­ну.

Пред­сед­ник Бај­ден већ не­де­ља­ма не кри­је ко­ли­ко је фру­стри­ран за­то што је Не­тан­ја­ху го­то­во уса­гла­ше­ном тек­сту спо­ра­зу­ма до­дао но­ве зах­те­ве. По­ру­чио је да ће изра­ел­ске тру­пе на нео­д­ре­ђе­но вре­ме кон­тро­ли­са­ти пре­лаз Ра­фа на гра­ни­ци са Егип­том и да ће се за­о­штри­ти кон­тро­ла па­ле­стин­ских по­врат­ни­ка. При­ти­ску се при­дру­жио и До­налд Трамп, ко­ји је, са­да је от­крио, свом ве­ли­ком изра­ел­ском при­ја­те­љу у ју­лу ди­рект­но ре­као да уби­ја­ња мо­ра­ју бр­зо да пре­ста­ну.

Исти став по­др­шке спо­ра­зу­му за­сту­па­ју и изра­ел­ски ми­ни­стар од­бра­не Јо­ав Га­лант, ше­фо­ви оба­ве­штај­них слу­жби Мо­сад и Шин Бет и ве­ћин­ска, ма­да не убе­дљи­ва, изра­ел­ска јав­ност. Ра­ни­је при­хва­ће­ни уступ­ци ту­ма­че се као фер це­на за за­кљу­чи­ва­ње та­лач­ке са­ге ко­ја иза­зи­ва сва­ко­днев­не де­мон­стра­ци­је по Тел Ави­ву.

С дру­ге стра­не, Не­тан­ја­ху је под сна­жним при­ти­ском сво­јих ул­тра­де­сних парт­не­ра ко­ји сва­ки спо­ра­зум опи­су­ју као „ка­пи­ту­ла­ци­ју” и пре­те да ће у слу­ча­ју при­хва­та­ња иза­ћи из ко­а­ли­ци­је – што би зна­чи­ло пад вла­де и ве­ро­ват­ни крај по­ли­тич­ке ка­ри­је­ре пре­ми­је­ра са нај­ду­жим ста­жом на вла­сти у исто­ри­ји Изра­е­ла.

Ње­го­во „не” спо­ра­зу­му спа­са­ва ко­а­ли­ци­ју, али зна­чи про­ду­же­так па­ле­стин­ске тра­ге­ди­је, аго­ни­је пре­жи­ве­лих та­ла­ца, али и мо­гућ­ност ши­ре­ња ра­та. Ова рун­да у До­хи би­ла је пр­ва од ка­ко је про­шлог ме­се­ца у Те­хе­ра­ну уби­јен по­ли­тич­ки ли­дер Ха­ма­са Исма­ил Ха­ни­је, а иран­ски зва­нич­ни­ци су са­оп­шти­ли да са­мо спо­ра­зум о пре­ки­ду ва­тре мо­же да их спре­чи да, за­јед­но са ли­бан­ским Хе­збо­ла­си­ма, не по­кре­ну ве­ли­ку ак­ци­ју од­ма­зде за уби­ство ко­је се при­пи­су­је Изра­е­лу. Изра­ел од­ре­ђу­је суд­би­ну је­вреј­ских та­ла­ца, али Иран од­лу­чу­је о то­ме да ли ће би­ти ре­ги­о­нал­ног ра­та или не.

Аме­ри­кан­ци су раз­го­во­ре у До­хи до­жи­ве­ли као ве­ли­ки тест сво­је ди­пло­ма­ти­је. За До­ху су по­сла­ли ди­рек­то­ра ЦИА и иза­сла­ни­ка за Бли­ски ис­ток ка­ко би раз­го­ва­ра­ли са ди­рек­то­ри­ма Мо­са­да и Шин Бе­та, ше­фом оба­ве­штај­не слу­жбе Егип­та и пре­ми­је­ром Ка­та­ра. Др­жав­ни се­кре­тар Ен­то­ни Блин­кен је от­пу­то­вао у Изра­ел ка­ко би се на­ста­ви­ли ин­тен­зив­ни ми­ров­ни на­по­ри. Бај­де­но­ва ад­ми­ни­стра­ци­ја упу­ти­ла је зна­чај­на по­мор­ска и ва­зду­шна по­ја­ча­ња за ре­ги­он, ко­ја би се ан­га­жо­ва­ла у од­бра­ни Изра­е­ла, али ни­ка­ко не би же­ле­ли ди­рект­ну кон­фрон­та­ци­ју са Ира­ном.

Из­ве­шта­ва се да је Ва­шинг­тон Изра­е­лу и де­ле­га­ци­ја­ма Егип­та и Ка­та­ра, ко­је за­сту­па­ју од­сут­ни Ха­мас, пред­ста­вио пред­лог спо­ра­зу­ма оче­ку­ју­ћи од­го­вор „да” или „не”. „Не­ма ви­ше вре­ме­на за ба­ца­ње и не­ма ви­ше ва­ља­них из­го­во­ра би­ло ко­је стра­не за би­ло ка­кво од­ла­га­ње за пре­кид ва­тре у Га­зи и об­у­ста­вља­ње бор­би на ли­бан­ској гра­ни­ци”, из­ја­вио је аме­рич­ки спе­ци­јал­ни иза­сла­ник Амос Хох­стин.

Бај­ден је уве­рен да је спо­ра­зум „мно­го, мно­го бли­же” не­го ка­да су пре­го­во­ри по­че­ли, али пи­та се Не­тан­ја­ху ко­га Ха­мас оп­ту­жу­је да се не при­др­жа­ва ра­ни­јег до­го­во­ра. Исла­ми­стич­ка па­ле­стин­ска гру­па по­на­вља да ни­је спрем­на за „спо­ра­зум о пре­да­ји” по ко­ме би вра­ти­ли та­о­це, а они ни­шта не би до­би­ли за­уз­врат. Ха­мас при­хва­та са­мо при­вре­ме­но, а не трај­но при­мир­је.

Не­у­спех пре­го­во­ра о при­мир­ју у ра­ту, ко­ји је већ пре­ва­зи­шао окви­ре ло­кал­ног кон­флик­та, зна­чио би за­др­жа­ва­ње по­губ­ног ста­ту­са кво бар још не­ко­ли­ко ме­се­ци.