Не преговара се о продаји ЕПС-а

Министар рударства и енергетике Петар Шкундрић тврди да Влада Србије не разговара о продаји Електропривреде Србије. Он додаје да нема ни тајних ни јавних преговора о продаји ЕПСа, демантујући спекулације према којима се последњих шест месеци тајно преговора о продаји ЕПСа руској државној компанији РАО УЕС.

– Као што сам до сада, у више наврата рекао, држава Србија тек треба да се одлучи када и колики део ЕПСа ће бити приватизован. Уколико би се у овом тренутку приватизовао ЕПС, цена струје би порасла око 40 одсто. Толико поскупљење било би неминовно, јер би се ишло на достизање тржишне цене овог енергента – нагласио је Шкундрић.

Министар Шкундрић је потврдио да су у току интензивни преговори са Русијом око потписивања анекса уговора из 2003. године о обнови хидроелектране „Ђердап”. Он је казао да се интензивно преговара како би руска страна приступила озбиљном капиталном ремонту хидроелектране на Дунаву.

– Реч је о ревитализацији шест турбина, а до сада је завршена једна и по, а остало је још четири и по турбине. Да би се овај посао обавио потребно је четири године рада – рекао је министар енергетике.

До застоја у реализацији уговора потписаног између ЕПСа и руске компаније „Силовија машине” око обнове ХЕ „Ђердап” дошло је због тога што није ратификован међудржавни споразум о коришћењу клириншког дуга Русије према Србији.

– То је било једно од првих питања које сам покренуо када сам дошао у министарство. Имамо обећање потпредседника мешовитог српскоруског комитета и Сергеја Шојгуа, министра за ванредне ситуације, да ће договори бити убрзани и реални у договарању у вези са новом ценом – казао је Шкундрић.

Међународни конкурс за ремонт хидроелектране „Ђердап” завршен је 2001. године, а уговор са руском фирмом „Силовија машине” потписан је две године касније. Тада су у републичкој влади најавили да ће радови почети после потписивања споразума о регулисању клириншког дуга СССРа према СФРЈ што се десило тек 2007. године. Зато што се са послом није започело када је предвиђено, цeo пројекат је у међувремену поскупео. Руски партнер до сада није био спреман да те послове обавља по уговореним ценама, али ни ЕПС и ХЕ „Ђердап” да плате више од онога што није било прописано уговорима и анексима.

Међудржавни споразум дефинише и величину дуга Русије према Србији и његов део представља испорука опреме за ХЕ „Ђердап 1” у вредности од 100,5 милиона долара. Руси сада нису спремни по тој цени да раде, али ни наша страна да плати више. Фирма „Силовија машине”, као највећи партнер у тим пословима, у међувремену се приватизовала и не жели да послује са губитком. За обе стране додатни проблем представља и пад вредности долара у односу на евро, што још више поскупљује пројекат.

Д. Спаловић

------------------------------------------------

Динкић: Још нема одговора Руса

Министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић изјавио је јуче да од руских представника још није стигао одговор о новом предлогу енергетског споразума. „Са председником Владе Србије Мирком Цветковићем пре две недеље упутили смо званично писмо руској страни са предлогом комплетног енергетског уговора, у везиса Нафтном индустријом Србије (НИС), изградњом гасовода „Јужни ток” и завршетком складишта ’Банатски Двор’, али до сада није било никаквог одговора”, казао је он новинарима.

Динкић је оценио да ће руска страна хтети да преговара о том предлогу, нагласивши да би српска страна „већ сутра” потписала тај документ, који је послат у Москву.

Он је додао да не жели да говори о садржају тих уговора док преговори не почну. „Чујемо да сада долазе руски представници и верујем да ћемо разговарати о нашим предлозима”, рекао је он, истичући да је српска страна „спремна да ово оконча сутра уколико је потребно”.

Динкић је казао и да нема заказан састанак са главним руским преговарачем за реализацију енергетског споразума Дмитријем Малишевом.

Малишев, који је и саветник председника управног одбора „Гаспромњефта”, требало је синоћ да допутује у Београд.

Он би, према извору блиском Влади Србије, требало да разговара са српским званичницима о купопродајном уговору за НИС, изградњи гасовода „Јужни ток” кроз Србију и завршетку градње подземног складишта гаса у Банатском Двору.

Бета