Прогресивним опорезивањем до веће минималне зараде

На основу модела прогресивног опорезивања, који је развио Центар за политике еманципације са својим сарадницима, минималне зараде би било могуће повећати за додатних 4.500 динара и достићи износ од 56.560 динара, чиме би се за још један корак приближила ономе што су захтеви синдиката. Овога пута, Влада Србије најавила је повећање минималца на максималних 52.000 динара, односно за око 5.000 динара више од тренутног износа. Најхрабрији захтев синдиката гласи – минималну зараду треба повећати до износа од 60 одсто просечне потрошачке корпе, која износи око 103.000 динара, односно нешто мало мање од 62.000 динара месечно. Ипак, у центру скрећу пажњу на то да је евидентно и да држава кроз социјалне и пореске политике не користи постојећи маневарски простор у националним оквирима како би побољшала животни стандард најширих слојева становништва.

– Једна од таквих политика јесте и увођење прогресивног опорезивања. Србији је неопходна темељна реформа пореског система, система социјалних давања и велика промена у начину на који се троши јавни новац. Предлог прогресивног опорезивања зарада видимо као саставни део нужне свеобухватне реформе – наводе у центру. Прогресивно опорезивање значило би ослобађање пореза ниских зарада, а онда постепени раст пореских стопа који би пратио раст зарада.

– Тиме се не би значајније мењали порески приходи државе. Такође, предлог модела прогресивног опорезивања не би мењао ни ниво бруто зараде, па би и трошак за послодавце остао исти – наводе у Центру за политике еманципације, подсећајући да је порески систем у Србији у целини регресиван, а редистрибутивна улога пореза је потпуно занемарена.

– Томе доприноси и податак да је у последње четири деценије доходак 50 одсто најсиромашнијих опао за 14 процената, док се доходак једног постотка најбогатијих увећао за 88,7 одсто – закључила је Бојана Таминџија, из центра, представљајући публикацију „За прогресивно опорезивање: Могућности увођења прогресивног опорезивања зарада”.

У Центру за политике еманципације прогресивно опорезивање зарада виде као саставни део шире реформе пореског система, који би морале да прате и реформа система социјалних давања, као и реконфигурација система јавних расхода.

Истраживач Владимир Симовић подсећа да међународна пракса показује да је прогресивно опорезивање присутно у највећем делу Европе.

– Истраживања која је објавила Светска банка показују да су људи спремнији да плате порез уколико је његов карактер прогресиван – додао је Симовић, подсећајући на две могуће опције прогресивног опорезивања зарада. У оба случаја, укупни трошкови послодаваца остају исти, а пореске стопе се крећу од 10 одсто до 42 одсто за зараде изнад пет просечних месечних бруто зарада.

– Друга опција има већи неопорезиви део па омогућава и већи раст ниских зарада. У том случају буџетски приходи биће смањени, али умањење износи тек 1,28 одсто укупних пореских прихода на месечном нивоу, што није ненадокнадиво, поготово ако се има на уму да неселективна давања која су постала пракса, велика издвајања за пројекте, као што су национални стадион или изложба Експо – додао је Симовић.