У маминој кухињи и у 35. години

Најновије годишње истраживање Кровне организације младих Србије под називом „Алтернативни извештај о положају и потребама младих у Србији 2024” сведочи да нешто више од половине младих у нашој земљи, узраста од 15 до 30 година, живи у родитељском стану, сопствени кров над главом има свега петина младих, а исти проценат њих живи у изнајмљеном стану. Иако се већина младих налази у процесу образовања, забрињава податак да чак 45 одсто њих нема никакву зараду, а од оних који су запослени свега 37 одсто ради на „неодређено”, док скоро петина младих нема никакав уговор о раду, односно ради на црно. Највећи број младих сматра да ће до сопственог стана доћи само путем наслеђа.

Резултати студије „Млади – наша садашњост” Института за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду показују да више од половине младих у нашој земљи још увек не напушта своју девојачку или момачку собу, пије прву јутарњу кафу у породичном кругу и живи на маминој кухињи. Чак две трећине популације између 19 и 35 година спада у категорију „издржаваних особа”, које финансијски помажу родитељи.

Истраживање које је обављено 2011. године на узорку од 1.627 испитаника, старости од 19 до 35 година у 62 општине на територији Србије, показало је да највећи број младих (56 одсто) живи у својој породици, односно са родитељима и другим сродницима, а да тек свака седма млада особа живи самостално, са пријатељима или рођацима док студира у другом граду. Драган Станојевић, доцент на катедри за социологију и један од аутора ове студије, каже да са родитељима живи две трећине младих између 24 године и 25 година, половина младих од 29 и 30 година и 37 процената оних између 34 године и 35 година.

„Наша земља припада тзв. медитеранском кругу земаља, у којима се не подстиче самосталност деце и у којима млади касно напуштају родитељски дом и остају финансијски зависни од родитеља, са којима имају јаке емоционалне везе. Њихово одрастање одлаже образовање, а дуже образовање повезано је са каснијим заснивањем породице. Продужено становање са родитељима заједничко је свим младима са подручја бивше Југославије – око две трећине младих узраста од 18 година до 34 године у нашој земљи живи у родитељском домаћинству, било да су самци или у браку са децом или без деце. Занимљиво је да млади у нашој земљи десет година касније ’прелазе’ у одрасло доба у односу на своје вршњаке у Данској”, објашњава Станојевић.

Млади у Европској унији у просеку напуштају родитељски дом у 26. години, али овај просек значајно варира у међу земљама Старог континента. У момачкој и девојачкој соби најдуже остају Хрвати, Црногорци, Италијани, Словаци, Срби и Грци, који се одвајају од родитеља тек када закораче у четврту деценију, показује најновије истраживање Евростата. Званична статистика европског статистичког бироа, која бројкама слика осамостаљење младих, говори да су разлике од земље до земље веома велике: из „гнезда” најпре „одлете” млади Данци, Норвежани и Финци – свега пет процената младих узраста од 25 до 29 година живи у родитељском дому. Подаци такође показују да петина Холанђана и Немаца у другој половини двадесетих и даље живи са мамом и татом, а то важи и за четвртину младих Швајцараца и Француза. Трећина младих Аустријанаца, Чеха и Белгијанаца узраста од 25 до 29 година такође живи у својој момачкој или девојачкој соби. Када се погледа просек осамостаљивања на старом континенту, долази се до закључка да млади у медитеранским земљама најдуже остају у родитељском дому – чак 65 одсто младих Шпанаца и Португалаца живи са мамом и татом, а у том статусу се налази и 70 процената Италијана и Грка. 

Американци немају пара да живе самостално

И социолошка истраживања у Америци говоре да се родитељска гнезда не празне оном брзином као некада – у овом тренутку чак 45 одсто младих узраста од 18 до 29 година и даље живи у родитељском дому. Главни разлог јесте уштеда новца, с обзиром на то да су трошкови живота у САД вртоглаво порасли последњих неколико година, па месечни издаци за свакодневни живот сада износе 2.052 долара.