Сви греси Павела Дурова

Tероризам, дрога, прање новца, превара, кријумчарење су само неке од оптужби са којима ће се суочити оснивач „Телеграма”, тридесетдеветогодишњи руско-француски милијардер Павел Дуров, кога су француске власти привеле прексиноћ. Ухапшен је на Аеродрому „Бурж” у предграђу Париза, пошто је из Азербејџана слетео приватним авионом у коме су још били његова супруга и телохранитељ.

Француски правосудни органи сматрају да због изостанка сарадње са истражним органима и алата које платформа „Телеграм” нуди, Дуров сноси одговорност за више кривичних дела. Терети се да није спречио ширење криминалног садржаја на апликацији за размену порука. Руска амбасада у Француској је саопштила да је тражила да види Дурова, али да француске власти не сарађују.

Француски ТФ1 пише да је Дуров стављен на потерницу на основу тога што га је недостатак модерације на „Телеграму” и несарадња са агенцијама за спровођење закона учинила саучесником у незаконитим активностима на тој мрежи. Према њиховом писању, знао је да је тражен и избегавао је да дође у Француску. Извори француских медија не знају зашто је сада ипак дошао. „Телеграм” још није коментарисао извештаје о хапшењу Павела Дурова.

Дуров је рођен у Русији, а живи у Дубаију. Према писању неких медија има и држављанство Уједињених Арапских Емирата. Канал „Телеграм” је посебно популаран у Русији, Украјини и земљама бившег Совјетског Савеза. Апликација је забрањена у Русији 2018. године, након што је Дуров одбио захтев власти да достави податке о корисницима. Забрана је укинута 2021.

„Телеграм” је рангиран као једна од главних платформи друштвених мрежа, после „Фејсбука”, „Јутјуба”, „воцапа”, „Инстаграма”, „Тиктока” и „Вичета”.

Дуров је основао „Телеграм” 2013. и напустио Русију годину дана касније пошто је одбио да се повинује захтевима власти да затвори опозиционе заједнице на другој платформи друштвених мрежа „ВКонтакте”, коју је основао са братом и касније продао.

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова питала је на свом телеграм каналу да ли ће западне невладине организације за људска права ћутати о хапшењу Дурова, након што су критиковале одлуку руских власти да „ствара препреке” раду „Телеграма” у Русији 2018.

„Сетила сам се како је 2018. године група од 26 невладиних организација, укључујући ’Хјуман рајтс воч’, ’Амнести интернешенел’, ’Фридом хаус’, ’Репортери без граница’, Комитет за заштиту новинара и други, осудила одлуку руског суда да блокира ’Телеграм’”, написала је Захарова.

Заменик председавајућег Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев каже да је Дуров за непријатеље Русије Рус и самим тим опасан, за разлику од Марка Закерберга који сарађује са ФБИ.

„За све наше сада заједничке непријатеље он је Рус – и самим тим непредвидив и опасан. Другачија крв. Дефинитивно није Маск или Закерберг (који, иначе, активно сарађује са ФБИ). Дуров мора коначно да схвати да се отаџбина, као и времена, не могу бирати”, написао је Медведев на свом „Телеграму”.

Према његовим речима, Павел Дуров је желео да буде светски човек који добро живи без домовине и отишао је мислећи да су му највећи проблеми у Русији.

„Сматрао је да су му највећи проблеми били у Русији и отишао је, а потом и добио држављанство/боравишну дозволу у другим земљама. Желео је да буде бриљантан ’светски човек’ који одлично живи без своје домовине. Прерачунао се”, написао је Медведев.

„Једном давно, прилично давно, питао сам Дурова зашто не жели да сарађује са безбедносним структурама у тешким злочинима. ’То је мој принципијелан став’, рекао је он. ’Онда ће бити озбиљних проблема у било којој земљи’, рекао сам му”, навео је Медведев на „Телеграму”.

У одбрану Дурова су стали Илон Маск, амерички милијардер и власник друштвене мреже „Икс” и бивши амерички обавештајац Едвард Сноуден, који је пребегао у Русију.

Маск је објавио ранији интервју Дурова са новинаром Такером Калрсоном, уз хештег „Слобода за Павела”.

Хапшење Дурова је напад на право човека на слободу говора, сматра Сноуден.

„Изненађен сам и дубоко ожалошћен тиме што се Макрон спустио на ниво узимања таоца, као средства за добијање приступа приватним разговорима”, написао је Сноуден на својој страници на друштвеној мрежи „Икс”.

Маргарита Симоњан, главна уредница „Раша тудеј”, чији део је Спутњик, посаветовала је све да избришу осетљиву преписку на „Телеграму”.

„Шта је главна ствар у причи са Дуровом? Да сви који су навикли да користе ’Телеграм’ за осетљиве разговоре и преписку треба да избришу ту преписку одмах и да то више не раде. Јер, притворили су га да би узели кључеве. И он ће их дати”, рекла је она.

Она је раније истакла да је Дуров отишао из Русије да не би сарађивао са обавештајним службама.

„Повремено је сарађивао са западним обавештајним службама – или је барем строго следио упутства о блокирању РТ у оним земљама где смо под санкцијама. Али му то није помогло”, написала је Симоњан на свом каналу на „Телеграму”.

„Телеграм” дозвољава групе до 200.000 чланова, што критичари тврде да олакшава вирално ширење дезинформација, а корисницима да деле заверенички, неонацистички, педофилски или терористички садржај. У Великој Британији апликација је била испитана због омогућавања оглашавања крајње десничарских канала који су били кључни у организовању насилних нереда у енглеским градовима овог месеца. „Телеграм” јесте уклонио неке групе, али свеукупно је његов систем модерирања екстремистичког и илегалног садржаја знатно слабији од система других компанија друштвених мрежа и апликација за слање порука, кажу стручњаци за сајбер-безбедност.

Након што је Русија покренула инвазију на Украјину 2022, „Телеграм” је постао главни извор нефилтрираног, а понекад експлицитног и обмањујућег садржаја с обе стране о рату и политици у позадини сукоба. Платформа је постала оно што неки аналитичари називају „виртуелним бојним пољем” у рату.

Богатство Дурова „Форбс” је проценио на 15,5 милијарди долара.