Svi gresi Pavela Durova

Terorizam, droga, pranje novca, prevara, krijumčarenje su samo neke od optužbi sa kojima će se suočiti osnivač „Telegrama”, tridesetdevetogodišnji rusko-francuski milijarder Pavel Durov, koga su francuske vlasti privele preksinoć. Uhapšen je na Aerodromu „Burž” u predgrađu Pariza, pošto je iz Azerbejdžana sleteo privatnim avionom u kome su još bili njegova supruga i telohranitelj.

Francuski pravosudni organi smatraju da zbog izostanka saradnje sa istražnim organima i alata koje platforma „Telegram” nudi, Durov snosi odgovornost za više krivičnih dela. Tereti se da nije sprečio širenje kriminalnog sadržaja na aplikaciji za razmenu poruka. Ruska ambasada u Francuskoj je saopštila da je tražila da vidi Durova, ali da francuske vlasti ne sarađuju.

Francuski TF1 piše da je Durov stavljen na poternicu na osnovu toga što ga je nedostatak moderacije na „Telegramu” i nesaradnja sa agencijama za sprovođenje zakona učinila saučesnikom u nezakonitim aktivnostima na toj mreži. Prema njihovom pisanju, znao je da je tražen i izbegavao je da dođe u Francusku. Izvori francuskih medija ne znaju zašto je sada ipak došao. „Telegram” još nije komentarisao izveštaje o hapšenju Pavela Durova.

Durov je rođen u Rusiji, a živi u Dubaiju. Prema pisanju nekih medija ima i državljanstvo Ujedinjenih Arapskih Emirata. Kanal „Telegram” je posebno popularan u Rusiji, Ukrajini i zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza. Aplikacija je zabranjena u Rusiji 2018. godine, nakon što je Durov odbio zahtev vlasti da dostavi podatke o korisnicima. Zabrana je ukinuta 2021.

„Telegram” je rangiran kao jedna od glavnih platformi društvenih mreža, posle „Fejsbuka”, „Jutjuba”, „vocapa”, „Instagrama”, „Tiktoka” i „Vičeta”.

Durov je osnovao „Telegram” 2013. i napustio Rusiju godinu dana kasnije pošto je odbio da se povinuje zahtevima vlasti da zatvori opozicione zajednice na drugoj platformi društvenih mreža „VKontakte”, koju je osnovao sa bratom i kasnije prodao.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova pitala je na svom telegram kanalu da li će zapadne nevladine organizacije za ljudska prava ćutati o hapšenju Durova, nakon što su kritikovale odluku ruskih vlasti da „stvara prepreke” radu „Telegrama” u Rusiji 2018.

„Setila sam se kako je 2018. godine grupa od 26 nevladinih organizacija, uključujući ’Hjuman rajts voč’, ’Amnesti internešenel’, ’Fridom haus’, ’Reporteri bez granica’, Komitet za zaštitu novinara i drugi, osudila odluku ruskog suda da blokira ’Telegram’”, napisala je Zaharova.

Zamenik predsedavajućeg Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev kaže da je Durov za neprijatelje Rusije Rus i samim tim opasan, za razliku od Marka Zakerberga koji sarađuje sa FBI.

„Za sve naše sada zajedničke neprijatelje on je Rus – i samim tim nepredvidiv i opasan. Drugačija krv. Definitivno nije Mask ili Zakerberg (koji, inače, aktivno sarađuje sa FBI). Durov mora konačno da shvati da se otadžbina, kao i vremena, ne mogu birati”, napisao je Medvedev na svom „Telegramu”.

Prema njegovim rečima, Pavel Durov je želeo da bude svetski čovek koji dobro živi bez domovine i otišao je misleći da su mu najveći problemi u Rusiji.

„Smatrao je da su mu najveći problemi bili u Rusiji i otišao je, a potom i dobio državljanstvo/boravišnu dozvolu u drugim zemljama. Želeo je da bude briljantan ’svetski čovek’ koji odlično živi bez svoje domovine. Preračunao se”, napisao je Medvedev.

„Jednom davno, prilično davno, pitao sam Durova zašto ne želi da sarađuje sa bezbednosnim strukturama u teškim zločinima. ’To je moj principijelan stav’, rekao je on. ’Onda će biti ozbiljnih problema u bilo kojoj zemlji’, rekao sam mu”, naveo je Medvedev na „Telegramu”.

U odbranu Durova su stali Ilon Mask, američki milijarder i vlasnik društvene mreže „Iks” i bivši američki obaveštajac Edvard Snouden, koji je prebegao u Rusiju.

Mask je objavio raniji intervju Durova sa novinarom Takerom Kalrsonom, uz hešteg „Sloboda za Pavela”.

Hapšenje Durova je napad na pravo čoveka na slobodu govora, smatra Snouden.

„Iznenađen sam i duboko ožalošćen time što se Makron spustio na nivo uzimanja taoca, kao sredstva za dobijanje pristupa privatnim razgovorima”, napisao je Snouden na svojoj stranici na društvenoj mreži „Iks”.

Margarita Simonjan, glavna urednica „Raša tudej”, čiji deo je Sputnjik, posavetovala je sve da izbrišu osetljivu prepisku na „Telegramu”.

„Šta je glavna stvar u priči sa Durovom? Da svi koji su navikli da koriste ’Telegram’ za osetljive razgovore i prepisku treba da izbrišu tu prepisku odmah i da to više ne rade. Jer, pritvorili su ga da bi uzeli ključeve. I on će ih dati”, rekla je ona.

Ona je ranije istakla da je Durov otišao iz Rusije da ne bi sarađivao sa obaveštajnim službama.

„Povremeno je sarađivao sa zapadnim obaveštajnim službama – ili je barem strogo sledio uputstva o blokiranju RT u onim zemljama gde smo pod sankcijama. Ali mu to nije pomoglo”, napisala je Simonjan na svom kanalu na „Telegramu”.

„Telegram” dozvoljava grupe do 200.000 članova, što kritičari tvrde da olakšava viralno širenje dezinformacija, a korisnicima da dele zaverenički, neonacistički, pedofilski ili teroristički sadržaj. U Velikoj Britaniji aplikacija je bila ispitana zbog omogućavanja oglašavanja krajnje desničarskih kanala koji su bili ključni u organizovanju nasilnih nereda u engleskim gradovima ovog meseca. „Telegram” jeste uklonio neke grupe, ali sveukupno je njegov sistem moderiranja ekstremističkog i ilegalnog sadržaja znatno slabiji od sistema drugih kompanija društvenih mreža i aplikacija za slanje poruka, kažu stručnjaci za sajber-bezbednost.

Nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu 2022, „Telegram” je postao glavni izvor nefiltriranog, a ponekad eksplicitnog i obmanjujućeg sadržaja s obe strane o ratu i politici u pozadini sukoba. Platforma je postala ono što neki analitičari nazivaju „virtuelnim bojnim poljem” u ratu.

Bogatstvo Durova „Forbs” je procenio na 15,5 milijardi dolara.