„Златни лав” за акциону хероину без преседана

Венеција, Лидо – Глумица калибра Сигорни Вивер има мало ривала. Ојачана својим значајним позоришним образовањем, освојила је велику филмску публику филмом „Ванземаљац” Ридлија Скота, убрзо поставши симболична фигура осамдесетих година прошлог века. Током те деценије створила је имиџ хероине без преседана у жанру акционог филма, способне да победнички парира мушким моделима који су до тада доминирали епским и авантуристичким филмовима.

Овим и још многим речима поштовања уметнички директор Венецијанског фестивала Алберто Барбера је аргументовано образложио одлуку да „Златни лав” за животно дело 81. Мостре у ноћи свечаног отварања оде у руке Сигорни Вивер, чувене америчке глумице три пута номиноване за награду Оскар за улоге у филмовима „Ванземаљац”, „Гориле у магли” и „Галаксијска потрага”. Реч је о глумици обдареној изузетним темпераментом, која је деликатно а убедљиво створила имиџ жене што је самоуверена, динамична и одлучна у бескрајно различитим нијансама, а истовремено и магнетно привлачно женски осетљива.

Занимљиво је код Виверове, а и на то је Барбера указао, што је она, иако је давно отворила пут до статуса моћне глумице, непрестано наставила да трага за личним идентитетом. Изазивала је и своју личност и свој глумачки таленат кроз изборе који се су кретали од жанровских филмова до комедија, уметничких дела до филмова за децу. Она није била само савитљиви инструмент у рукама редитеља, већ више аутентични сарадник који је значајно допринео успеху филмова Џејмса Камерона, Пола Шредера, Питера Вира, Мајкла Аптеда, Романа Поланског, Рајтмана, Мајка Николса, Анга Лија и многих других. У њиховим делима Сигорни Вивер је спонтано наметала своје харизматично присуство, своју комплексну личност, аутентичност, чак и контрадикторност.

У обраћању поводом уручења награде, Алберто Барбера је зато још додао и следеће: „’Златни лав’ за животно дело је само признање за звезду која је изградила мостове између најсофистициранијег уметничког филма и филмова који се баве публиком на искрен и оригиналан начин, остајући истрајно верна себи.”

Прихватајући „Златног лава”, Сигорни Вивер чији се одигран лик Елен Рипли у „Ванземаљцу” сматра једним од најзначајнијих женских протагониста у историји филма, између осталог је изјавила: „Заиста ми је част да примим награду за животно дело од Венецијанског фестивала, пошто је то привилегија коју делим са свим филмским ствараоцима и сарадницима са којима сам радила током година. Поносно прихватам награду у част свих што су помогли да се ови филмови оживе...”

Појавивши се веома рано на глумачкој сцени Сигорни Вивер је, као неко ко је веома висок и поседује неконвенционалну лепоту, битно одударала од тада важећих холивудских стандарда због чега јој је таленат на почетку оспораван, али је она све предрасуде врло брзо одбацила доказавши се као драмска глумица способна да буде и акциони херој. Рођена 1949. у Њујорку као Сузан Александра Вивер (мајка јој је била глумица, отац извршни директор НБС канала), себи је још у 14. година доделила надимак Сигорни по једном споредном лику из романа „Велики Гетсби” и још као вижљасти девојчурак била је запажена у школским представама, јер је од малих ногу показивала интересовање за уметност перформанса. Због висине, у односу на другу децу се, како каже, осећала као „џиновски паук” због чега је губила самопоуздање. У 18. години отпутовала је у Израел да би волонтирала у кибуцу, а потом је уписала престижни Универзитет Станфорд, где је интензивно почела да се бави позориштем. На крају је 1972. године дипломирала енглески језик и пријавила се у Школу драме Универзитета Јејл, који је завршила са звањем магистра ликовних уметности 1974. године.

Сигорни Вивер има врхунско образовање и међу холивудским глумцима она је један од ретких интелектуалаца. Позната је и по друштвеном ангажману. После филма „Гориле у магли” постала је присталица Фонда за гориле Дајане Фос чији је и даље почасни председник, а памти се и њено обраћање медијима 2006. на почетку расправе о политици Генералне скупштине Уједињених нација, када је указала на распрострањену претњу океанским стаништима коју представља индустријска метода хватања риба. Виверова је 2009. била и међу потписницима петиције у знак подршке Роману Поланском када је путујући на фестивал био приведен на основу оптужби за сексуално злостављање из 1977. године. С групом других уметника изјавила и да би „хапшење филмских стваралаца који путују у неутралне земље могло да отвори врата за радње чије последице нико не може да зна, чиме би се нарушила традиција филмских фестивала као места за слободан и безбедан рад...”

Од мале улоге у „Ени Хол” Вудија Алена 1977, преко планетарног хита „Ванземаљац” који је 1979. винуо у орбиту, па преко „Године опасног живљења”, „Дејв”, „Ледене олује”, „Ловаца на духове”, „Гориле у магли”, „Радне девојке” па до „Аватара”, о улогама Сигорни Вивер јавно се све писало и све се зна. За разлику од каријере њен је приватни живот заиста приватан и медији у њега немају приступ. Зна се да је удата за редитеља Џима Симпсона (још од 1984), да имају кћерку Шарлот (рођена 1990) и да као породица живе на Менхетну, у њеном родном Њујорку.

У дворани Гранде на венецијанском Лиду Виверова је дочекана и испраћена овацијама, а већ данас ће се наћи пред студентима филма и посетиоцима на мастеркласу организованом у њену част.