Без рока за „бели шенген“

Од нашег сталног дописника
Брисел, 13. новембра – Немачко министарство унутрашњих послова навело је у данашњем званичном саопштењу да сматра да без напретка у областима борбе против организованог криминала и корупције није прихватљива визна либерализација за западни Балкан.

Истовремено када се очекивала оцена Европске комисије о спремности Србије за визну либерализацију, коју је Оли Рен, европски комесар за проширење, најављивао за новембар – дошло је до одлагања. То наводи на закључак да, поред осталог и због захтевне процедуре, грађанима Србије неће бити укинуте визе за путовање у ЕУ током 2009. године. У ЕК кажу да не мисле тако, али не тврде супротно.  

ЕК ће оценити извештај о спремности Србије и Македоније за визну либерализацију у децембру, вероватно на самиту ЕУ, тврди више незваничних извора у Бриселу, али у канцеларији за медије Жака Бароа, потпредседника ЕК, казали су данас за „Политику” да још не знају тачан датум када ће се о томе говорити.

Међутим, сазнајемо да ЕК још није припремила оцену за Србију и друге земље западног Балкана и да ће тај посао сигурно завршити до 30. новембра, али да неће успорити процес визне либерализације.

„У наредним недељама ће се водити дијалог о напретку Србије и осталих држава западног Балкана у оквиру мапе пута визне либерализације. То је процес који траје и не касни. Никада нисмо тврдили да ћемо 15. новембра било шта важно одлучивати. Заиста не можемо да прецизирамо када ће ЕК оцењивати напредак на мапи пута, да ли у новембру или у децембру. Не знамо када ће визе бити укинуте, јер никада нисмо помињали датуме”, казао је Рикардо Моска, један од портпарола.   

То је нешто другачије од онога што је Оли Рен рекао средином октобра када је долазио у Београд, а тада је најавио да ће ЕК прву процену о могућности укидања виза за грађане Србије изнети већ у новембру. 

Он је данас био недоступан новинарима у Бриселу, јер је службено отпутовао у Загреб. Ипак, у његовој канцеларији за медије кажу да је за визну либерализацију боље питати у канцеларији господина Бароа.

У изјавама с краја октобра Оли Рен је проценио да ће дијалог о визним олакшицама доживети врхунац током 2009. године, док је Баро потврдио да су земље напредовале у испуњавању критеријума за укидање виза. Већ тада се спекулисало да ће Србији, која је незванично уз Македонију најближа циљу, визе бити укинуте тек крајем 2009. или почетком 2010. године.   

У ЕК нису желели да коментаришу тврдње новосадског „Дневника” да је Француска, која председава Унијом, потпомогнута Немачком у намери да успори процес визне либерализације за западни Балкан.

Из немачког министарства унутрашњих послова, које се заједно са осталима у ЕУ бави питањем визне либерализације за Србију, Босну и Херцеговину, Македонију, Црну Гору и Албанију, јуче је у редакцију ВАЦ-а у Бриселу приспело саопштење које се не односи на поменуте тврдње, али објашњава став Немачке.

„Немачка начелно поздравља почетак дијалога о визној либерализацији са земљама западног Балкана, што је у складу са одлукама Европског савета о перспективи чланства тих земаља. Европска комисија је уз консултације са земљама чланицама поставила у мапи пута јасне критеријуме и полазишта, која су, по нашем мишљењу, неопходна и разумна. Без напретка у областима сузбијања корупције и организованог криминала, укидање виза је неприхватљиво за ЕУ. Укидање виза зависи од пуног прилагођавања условима и критеријумима из мапе пута за западни Балкан”, наведено је поред осталог у саопштењу у коме још стоји да Немачка подржава експертску комисију ЕУ која ће одлучити о учешћу њихових седам кандидата у мисији за примену визне либерализације.

Француско председавање обележиле су кризе које су диктирале политичке приоритете ЕУ. Летос, када је Француска преузела дужност непосредно после одбијања Лисабонског споразума у Ирској, председник Никола Саркози је ратификацију споразума ставио у врх приоритета и бавио се оснивањем Медитеранске уније. Али убрзо затим су дошле грузијска и финансијска криза, што је све допринело да се мало бавио западним Балканом. Једна од последица финансијске кризе је све мање ентузијазма за проширење ЕУ, а једна од последица одбијања Лисабонског споразума јесте недостатак регулативе за ширење граница Уније. 

Унија очигледно не сматра да је визна либерализација горући проблем западног Балкана, што је за некога ко још није распоредио Еулекс сасвим реална перспектива.

Владимир Јокановић