Bez roka za „beli šengen“

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 13. novembra – Nemačko ministarstvo unutrašnjih poslova navelo je u današnjem zvaničnom saopštenju da smatra da bez napretka u oblastima borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije nije prihvatljiva vizna liberalizacija za zapadni Balkan.

Istovremeno kada se očekivala ocena Evropske komisije o spremnosti Srbije za viznu liberalizaciju, koju je Oli Ren, evropski komesar za proširenje, najavljivao za novembar – došlo je do odlaganja. To navodi na zaključak da, pored ostalog i zbog zahtevne procedure, građanima Srbije neće biti ukinute vize za putovanje u EU tokom 2009. godine. U EK kažu da ne misle tako, ali ne tvrde suprotno.  

EK će oceniti izveštaj o spremnosti Srbije i Makedonije za viznu liberalizaciju u decembru, verovatno na samitu EU, tvrdi više nezvaničnih izvora u Briselu, ali u kancelariji za medije Žaka Baroa, potpredsednika EK, kazali su danas za „Politiku” da još ne znaju tačan datum kada će se o tome govoriti.

Međutim, saznajemo da EK još nije pripremila ocenu za Srbiju i druge zemlje zapadnog Balkana i da će taj posao sigurno završiti do 30. novembra, ali da neće usporiti proces vizne liberalizacije.

„U narednim nedeljama će se voditi dijalog o napretku Srbije i ostalih država zapadnog Balkana u okviru mape puta vizne liberalizacije. To je proces koji traje i ne kasni. Nikada nismo tvrdili da ćemo 15. novembra bilo šta važno odlučivati. Zaista ne možemo da preciziramo kada će EK ocenjivati napredak na mapi puta, da li u novembru ili u decembru. Ne znamo kada će vize biti ukinute, jer nikada nismo pominjali datume”, kazao je Rikardo Moska, jedan od portparola.   

To je nešto drugačije od onoga što je Oli Ren rekao sredinom oktobra kada je dolazio u Beograd, a tada je najavio da će EK prvu procenu o mogućnosti ukidanja viza za građane Srbije izneti već u novembru. 

On je danas bio nedostupan novinarima u Briselu, jer je službeno otputovao u Zagreb. Ipak, u njegovoj kancelariji za medije kažu da je za viznu liberalizaciju bolje pitati u kancelariji gospodina Baroa.

U izjavama s kraja oktobra Oli Ren je procenio da će dijalog o viznim olakšicama doživeti vrhunac tokom 2009. godine, dok je Baro potvrdio da su zemlje napredovale u ispunjavanju kriterijuma za ukidanje viza. Već tada se spekulisalo da će Srbiji, koja je nezvanično uz Makedoniju najbliža cilju, vize biti ukinute tek krajem 2009. ili početkom 2010. godine.   

U EK nisu želeli da komentarišu tvrdnje novosadskog „Dnevnika” da je Francuska, koja predsedava Unijom, potpomognuta Nemačkom u nameri da uspori proces vizne liberalizacije za zapadni Balkan.

Iz nemačkog ministarstva unutrašnjih poslova, koje se zajedno sa ostalima u EU bavi pitanjem vizne liberalizacije za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju, juče je u redakciju VAC-a u Briselu prispelo saopštenje koje se ne odnosi na pomenute tvrdnje, ali objašnjava stav Nemačke.

„Nemačka načelno pozdravlja početak dijaloga o viznoj liberalizaciji sa zemljama zapadnog Balkana, što je u skladu sa odlukama Evropskog saveta o perspektivi članstva tih zemalja. Evropska komisija je uz konsultacije sa zemljama članicama postavila u mapi puta jasne kriterijume i polazišta, koja su, po našem mišljenju, neophodna i razumna. Bez napretka u oblastima suzbijanja korupcije i organizovanog kriminala, ukidanje viza je neprihvatljivo za EU. Ukidanje viza zavisi od punog prilagođavanja uslovima i kriterijumima iz mape puta za zapadni Balkan”, navedeno je pored ostalog u saopštenju u kome još stoji da Nemačka podržava ekspertsku komisiju EU koja će odlučiti o učešću njihovih sedam kandidata u misiji za primenu vizne liberalizacije.

Francusko predsedavanje obeležile su krize koje su diktirale političke prioritete EU. Letos, kada je Francuska preuzela dužnost neposredno posle odbijanja Lisabonskog sporazuma u Irskoj, predsednik Nikola Sarkozi je ratifikaciju sporazuma stavio u vrh prioriteta i bavio se osnivanjem Mediteranske unije. Ali ubrzo zatim su došle gruzijska i finansijska kriza, što je sve doprinelo da se malo bavio zapadnim Balkanom. Jedna od posledica finansijske krize je sve manje entuzijazma za proširenje EU, a jedna od posledica odbijanja Lisabonskog sporazuma jeste nedostatak regulative za širenje granica Unije. 

Unija očigledno ne smatra da je vizna liberalizacija gorući problem zapadnog Balkana, što je za nekoga ko još nije rasporedio Euleks sasvim realna perspektiva.

Vladimir Jokanović