Грађани све више улажу на страним берзама

Београдска берза на јесен треба да прослави 130 година постојања, јер је новембра 1894. одржана оснивачка скупштина, док је са радом почела у јануару наредне године. То је свакако повод за питање са чиме ће берза „пред Милоша”. Па не баш с много чиме. Она је практично на силазној путањи у односу на време када је обновљена двехиљадитих година, није испунила задатак да буде извор капитала за компаније, а да мали улагачи „обрну” новац па било да зараде или изгубе зависно од перцепције прилика на тржишту како су нас подучили амерички филмови. Такви неки играчи бирају да се „поиграју” на њујоршкој или лондонској берзи.

Говорило се код нас последњих година о оживљавању тржишта капитала, још пре короне почело се на раду на стратегији о томе, у сваком извештају Међународног монетарног фонда, након ревизија актуелних аранжмана, постоји указивање да треба развити тржиште капитала, није помогло ни што су Београдска и Атинска берза удружиле снаге тиме што су Грци постали власници десет одсто…

Време пролази, а на берзи је листирано све мање компанија, тачније оне је полако, али сигурно напуштају. У једном тренутку се чинило да ће берза чак и годишњицу дочекати без првог човека, јер ју је претходни напустио, а притом се кратко задржао, међутим, изабран је нови.

Ненад Гујаничић, брокер куће „Моментум секјуритиз”, каже да је реч која најбоље описује пословање Београдске берзе протеклих година „одумирање”. Она, по њему, најбоље означава континуирани тренд осипања компанија, инвеститора и промета.

Промет акција прошле године био је мањи од 30 милиона евра, а ове године је на путу да не достигне ни ту минорну бројку, каже Гујаничић. Поређења ради, промети у „златним годинама” Београдске берзе су се мерили у милијардама евра и износили су 1,8 милијарди евра 2007. године.

„Сада су дневни промети у просеку око 100.000 евра, али када се искључе једнократне трансакције јасно је да се на дневном нивоу тргује са 20.000 до 30.000 евра. Нису ретки случајеви када највећа домаћа компанија, ’Нафтна индустрија Србије’, има промет од по неколико хиљада евра”, каже овај брокер.

Државне обвезнице имају доста већи промет од акција, али треба рећи да и ту не постоји континуирано и ликвидно тржиште. Дешавају се тек спорадичне трансакције с обзиром на то да су главни играчи банке које имају могућност ванберзанског трговања и њу више користе. Прошле године у промету су учествовале акције 71 компаније (од тога многе са минорним прометом), а има још пар стотина компанија које су котиране на берзи, чијим акцијама се уопште не тргује. Реалне и опипљиве промете остварује највише 10–20 акција и то је фактички оно чиме берза тренутно располаже. Индекс Белекс 15 одавно не може да буде у пуном саставу и тренутно га сачињава девет компанија.

Када говоримо о развоју тржишта, Гујаничић каже да је и даље актуелна стратегија развоја тржишта капитала. Од прошле године она је подржана кредитом Светске банке и очекује се да би ове године требало да уследе прве емисије корпоративних обвезница, што је поље које су креатори стратегије одлучили прво да развијају.

„Главни проблем свих тих стратегија био је у томе што никада нису били идентификовани стварни проблеми тржишта, па би онда могло да се прича и о развоју берзе. Основна ствар да би берза могла да функционише и да се врати поверење инвеститора јесте неопходност функционисања институција, како оних које директно чине тржиште капитала, тако и оних бочних које су битне за његов развој, судови, на пример. Све док наша земља не направи напредак на овом пољу, нормално функционисање берзе биће немогуће и могу се остварити тек некаква парцијална решења која нису одржива на дуже стазе”, каже Гујаничић.

И док се код нас годинама „поправља” инвестициони амбијент, домаћи грађани све више улажу на страним берзама. То и даље није масовно тржиште и чини га вероватно тек око неколико хиљада грађана, али интерес свакако постоји јер је то норма штедње у свим развијеним и нормалним земљама.

У последњих десет година грађани који су штедели у банкама све што су зарадили на камати изгубили су у једној години инфлације. Грађани који су штедели на светским берзама остварили су кудикамо значајније приносе и та свест полако сазрева, премда су и даље код нас главни видови штедње депозити и некретнине, указује овај брокер.