Пријаве против Аџића и Стојановског
Од нашег сталног дописника
Загреб – Хрватско друштво логораша српских концентрационих логора поднело је у Вуковару кривичну пријаву против 280 официра и подофицира ЈНА који су наводно починили ратни злочин приликом борби за тај град у јесен 1991. године. То је већ шеста пријава овог удружења, а број оних које сумњиче сада је достигао хиљаду.
Председник овог удружења Данијел Рехак навео је да се у овој пријави налазе и имена у Хрватској већ званично оптужених генерала Благоја Аџића и Мирослава Стојановског (иначе, начелник Главног штаба македонске војске), које су и раније пријављивали, као и "вуковарске тројке" Миле Мркшића, Веселина Шљиванчанина и Мирослава Радића о којима је своје рекао хашки суд. Он је такође подсетио на службене податке РХ да је у борбама за Вуковар ("српској агресији на Вуковар", како се то у Хрватској званично назива) страдало 3.500 цивила, 921 хрватски борац, док је 13.000 цивила и хрватских бораца "прошло кроз заробљеничке логоре", а око 400 особа с тог подручја још увек се води као нестало.
Не случајно, кривична пријава против бивших припадника ЈНА у Вуковару је поднета државном тужилаштву баш на дан када се у Хагу одржава статусна конференција у вези с оптуженим хрватским генералима Готовином, Чермаком и Маркачем. Поменуто удружење упутило је писмо надлежним правосудним органима Хрватске у којем тврди да "судије хрватских судова исказе хрватских бранитеља и страдалника сматрају мање вреднима или их уопште не уважавају" и тражи преиспитивање казни изречених хрватским починиоцима ратних злочина.
Чињеница је, наиме, да сведоци из редова хрватских бораца када се суди хрватским починиоцима ратних злочина над српским цивилима и заробљеницима углавном тврде да никаквих злочина није било, а тек покоји се усуди да говори истину, и то под заштићеним идентитетом. То се управо дешава и ових дана на суђењу генералима Мирку Норцу и Рахиму Адемију у Загребу за ратне злочине почињене над српским становништвом у Медачком џепу у септембру 1993. године.
Као аргумент за своју тврдњу Рехак наводи случај вуковарског борца Синише Римца, који је 2005. године осуђен на осам година затвора због ликвидације свог саборца у Пакрачкој пољани за којег су посумњали да је "српски агент". Рехак тврди да сведок који је теретио Римца "суочен с њим није означио њега као особу која је починила наводни злочин", па је овај ипак осуђен.
Међутим, заборавио је да подсети да је Римац крајем 1991. године у Загребу учествовао у ликвидацији српске породице Зец (Милана, његова супруге и 12-годишње Александре), што је Мерчепова група признала и детаљно описала у полицији, али су сви ослобођени због наводне "процедуралне грешке" и никад им више није за тај страшни злочин суђено. Синиша Римац је био један од главних ликвидатора и уместо да буде осуђен, министар Шушак га је узео у своје обезбеђење, а награђен је војним чиновима и одликовањима.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
