Гвоздени генерал сад ратује књигом

После битке сви су генерали али за Валерија Залужног може да се каже да је био „одувек генерал”. Сада ван ратишта, као дипломата у Лондону, Залужни издалека „води борбу”.

Залужнијева портпаролка док му је била “десна рука” као главнокомандујућем Оружаних снага Украјине, написала је књигу у којој истиче све врлине генерала али и жестоко критикује Зеленског и његово окружење.

Ова прва књига са биографијом бившег врховног команданта зове се „Гвоздени генерал - лекције човечанства” а ауторка је Људмила Долгоновска.

Одломци из биографије већ су објављени на интернету. Догађаји у књизи обухватају период до марта 2023. године, када је и сама ауторка прешла на други посао. Неуспела контраофанзива украјинских оружаних снага на југу и каснија оставка Залужног нису уврштени у публикацију. Али књига је крцата интригама у Кијеву и мало познатих догађаја.

Поред бројних поглавља које имају за циљ да створе позитивну слику о „гвозденом генералу“, књига садржи прилично оштре критике тима Зеленског и кабинета председника.

Из књиге можемо да закључимо да је конфронтација између Залужног и Зеленског почела још пре почетка инвазије-

Тако Долгоновска пише да је извесни „чиновник из кабинета председника“ захтевао да се у име врховног команданта објави „политизована и увредљива“ изјава упућена тадашњем председнику парламента Разумкову, са којим је Зеленски био у озбиљном сукобу у то време. Залужни то није урадио.

У књизи се такође наводи да је Залужни и пре руске инвазије инсистирао на увођењу војног стања и општој мобилизацији. Али председник је то одбио, рекавши да би то изазвало панику у земљи. Многи ово још увек Зеленском, подсећајући на његове бројне изјаве почетком 2022. да неће бити инвазије и да се можемо припремити за „роштиљ у мају“.

„Исправне политичке одлуке донете су тек у фебруару 2022. И то је један од разлога зашто су Руси успели да заузму део територија“, наводи се у књизи.

Убрзо након почетка рата пуног размера, када је Кијевска област ослобођена, Канцеларија председника почела је да се активно меша у планирање борбених дејстава, наводи се у књизи.

Долгоновска такође наводи епизоду о томе како је за Дан независности 2022. године канцеларија председника припремала телевизијски пројекат у коме је Залужни учествовао. Главнокомандујући се морао обратити руским генералима и убедити их да прекину рат. Аутор пројекта је била шеф Националног ТВ савета Олга Герасимјук. Али као резултат тога, апел главног команданта је „срезан“ и замењен филмом новинара Комарова - међутим, такође уз учешће Залужног.

У књизи се такође каже да војска није била толико оптимистична по питању ослобођења Херсона, сматрајући то „делимичним успехом“ (подсетимо се да се у то време руска војска учврстила дуж леве обале Дњепра, успевши да напусти десну обалу без губици).

Из књиге такође следи да је команда Оружаних снага Украјине била склона идеји да се повуче из Бахмута много раније, избегавајући непотребне жртве. Западни медији су раније писали да Залужни и Зеленски имају различите ставове о задржавању Бахмута.

Аутор пише да Залужни није давао интервјуе због „љубоморе на његову популарност од стране председниковог окружења... Да би избегао даље тврдње о „претераном” присуству информација и напетости у односима са Владимиром Зеленским, Залужни је радије одбијао новинаре за интервјуе.

Према давним анкетама, Залужни је могао на председничким изборима да победи Зеленског .

У то време поверење Украјинаца према Залужном било је веће од рејтинга Зеленског.