Предстоји већа регулација тржишта

„Ове године пословање Београдске берзе је битно лошије него лане, што је разлог за забринутост, али и подстицај изналажењу начина за излазак из кризе”, указала је јуче директор српског тржишта капитала Гордана Достанић, отварајући Седму међународну конференцију у организацији те финансијске институције.

Имајући у виду да је од трећег квартала лане до истог период ове године тржишна капитализација Београдске берзе смањена за 5,7 милијарди евра, губитак акционара и инвеститора је огроман, што намеће потребу трагања за решењима који би амортизовала овај огромни пад вредности имовине.

По уверењу Достанићеве, тај проблем би требало решавати у оквиру опште стратегије Србије за излазак из кризе, јер држава ни после малтене 19 година од реоснивања тржишта капитала није донела стратегију развоја берзе.

Подсетивши на чињеницу да се дводневно традиционална новембарска конференција Београдске берзе одржава у специфичним условима глобалне кризе с епицентром у САД, директорка српске берзе је изразила наду да ће овај скуп успети да дијагностикује узроке суноврата на међународном финансијском тржишту капитала, што би олакшало тражење одговарајуће терапије.

Директорка Београдске берзе је, указујући на чињеницу да је значајан пад промета и берзанских показатеља карактеристичан за сва, па и за српско тржиште капитала, упозорила и на то да је у септембру и октобру евидентиран пад учешћа страних инвеститора у укупном трговању на берзи испод 40 одсто.

Седма међународна конференција Београдске берзе, којој присуствује више од 200 представника берзи, регулаторних тела и финансијских институција из земље, окружења и света, ове године се одржава под називом „Београдски супермаркет – Научите све на једном месту”.

Конференција Београдске берзе отворена је панелом о сукобу интереса, а излагачи су били експерти и представници регулаторних тела на тржиштима САД и ЕУ.

Они су упозорили да је конфликт интереса код регулаторних тела и учесника на тржишту, један од разлога који је довео до поремећаја у светској економији.

По оцени Џона Хенесија, директора за едукацију и тренинг у Одељењу за међународне послове и услуге (ФИНРА), за кризу на америчком тржишту одговорна су четири чиниоца – лична неодговорност и прекомерна потрошња, неуспех инвестиционих банака у управљању ризиком и лоша регулатива и контрола.

У САД и широм света се тренутно полемише о томе да ли је претерана дерегулација, односно либерализација тржишта, довела до финансијске кризе, односно да ли је повлачење државе, као чувара општих интереса, из власништва компанија било погрешан потез. Све је извесније да ће се државно власништво вратити „на велика врата”, као и да предстоји већа регулација тржишта, које је досад било препуштено „невидљивој руци”, оценио је Хенеси.

У даљем раду конференције биће речи и о редукцији ризика, као и о социјално одговорном понашању компанија.

Расправљаће се и о томе зашто су инвеститори наклоњенији компанијама које су заинтересоване не само за профит, већ и за подизање општег квалитета живота, односно колико су повезане климатске промене и берзански послови.