Predstoji veća regulacija tržišta

„Ove godine poslovanje Beogradske berze je bitno lošije nego lane, što je razlog za zabrinutost, ali i podsticaj iznalaženju načina za izlazak iz krize”, ukazala je juče direktor srpskog tržišta kapitala Gordana Dostanić, otvarajući Sedmu međunarodnu konferenciju u organizaciji te finansijske institucije.

Imajući u vidu da je od trećeg kvartala lane do istog period ove godine tržišna kapitalizacija Beogradske berze smanjena za 5,7 milijardi evra, gubitak akcionara i investitora je ogroman, što nameće potrebu traganja za rešenjima koji bi amortizovala ovaj ogromni pad vrednosti imovine.

Po uverenju Dostanićeve, taj problem bi trebalo rešavati u okviru opšte strategije Srbije za izlazak iz krize, jer država ni posle maltene 19 godina od reosnivanja tržišta kapitala nije donela strategiju razvoja berze.

Podsetivši na činjenicu da se dvodnevno tradicionalna novembarska konferencija Beogradske berze održava u specifičnim uslovima globalne krize s epicentrom u SAD, direktorka srpske berze je izrazila nadu da će ovaj skup uspeti da dijagnostikuje uzroke sunovrata na međunarodnom finansijskom tržištu kapitala, što bi olakšalo traženje odgovarajuće terapije.

Direktorka Beogradske berze je, ukazujući na činjenicu da je značajan pad prometa i berzanskih pokazatelja karakterističan za sva, pa i za srpsko tržište kapitala, upozorila i na to da je u septembru i oktobru evidentiran pad učešća stranih investitora u ukupnom trgovanju na berzi ispod 40 odsto.

Sedma međunarodna konferencija Beogradske berze, kojoj prisustvuje više od 200 predstavnika berzi, regulatornih tela i finansijskih institucija iz zemlje, okruženja i sveta, ove godine se održava pod nazivom „Beogradski supermarket – Naučite sve na jednom mestu”.

Konferencija Beogradske berze otvorena je panelom o sukobu interesa, a izlagači su bili eksperti i predstavnici regulatornih tela na tržištima SAD i EU.

Oni su upozorili da je konflikt interesa kod regulatornih tela i učesnika na tržištu, jedan od razloga koji je doveo do poremećaja u svetskoj ekonomiji.

Po oceni Džona Henesija, direktora za edukaciju i trening u Odeljenju za međunarodne poslove i usluge (FINRA), za krizu na američkom tržištu odgovorna su četiri činioca – lična neodgovornost i prekomerna potrošnja, neuspeh investicionih banaka u upravljanju rizikom i loša regulativa i kontrola.

U SAD i širom sveta se trenutno polemiše o tome da li je preterana deregulacija, odnosno liberalizacija tržišta, dovela do finansijske krize, odnosno da li je povlačenje države, kao čuvara opštih interesa, iz vlasništva kompanija bilo pogrešan potez. Sve je izvesnije da će se državno vlasništvo vratiti „na velika vrata”, kao i da predstoji veća regulacija tržišta, koje je dosad bilo prepušteno „nevidljivoj ruci”, ocenio je Henesi.

U daljem radu konferencije biće reči i o redukciji rizika, kao i o socijalno odgovornom ponašanju kompanija.

Raspravljaće se i o tome zašto su investitori naklonjeniji kompanijama koje su zainteresovane ne samo za profit, već i za podizanje opšteg kvaliteta života, odnosno koliko su povezane klimatske promene i berzanski poslovi.