Деца у Гламочу коначно могу да уче српски језик

Од нашег дописника
Сарајево – Почетак ове школске године са посебном радошћу дочекали су ученици српске националности у Гламочу. јер им је, напокон, омогућено да могу да уче српски језик и изучавају националну групу предмета по наставном плану и програму Републике Српске. Борба гламочких Срба, углавном повратника, за једно од основних уставних права њихове деце, које им је загарантовано и Дејтонским мировним споразумом, трајала је безмало три деценије. Гламоч, иначе, припада Кантону 10, то јест Ливањском кантону и то је једна од четири локалне заједнице у Федерацији БиХ с већинским српским становништвом.

Родитељи српских школараца захвални су актуелној кантоналној власти која је, за разлику од свих претходних, испоштовала права Срба и омогућила српској деци да уче матерњи језик и пишу ћирилицу. То је, кажу, нешто што српске повратнике охрабрује и буди наду у боље сутра. Њихово размишљање заступа и делегат у Дому народа Федерације БиХ Горан Броћета. Он сматра да је увођење српског језика у школе у Гламочу историјски тренутак за српски народ који живи на том подручју.

„Историјски је што се тиче изучавања српског језика, али исто тако и опстанка Срба на својим вековним огњиштима. Ако немате све оно основно што вам по уставу припада, као предуслов да бисте могли егзистирати, ви се једноставно губите. Језик сваког народа је најдубљи корен битисања тог народа на одређеном простору, па тако и нашег народа у Гламочу”, рекао је Броћета за „Политику”.

Због себичних ставова и начина размишљања бивших хрватских политичара у Кантону 10 српска деца су испаштала. Приликом уписа у школу свако српско дете морало је да се изјасни хоће ли учити хрватски или босански језик. У већински српским општинама Дрвар и Грахово, које као и Гламоч припадају Кантону 10, српска деца се још од 2003. године образују по наставном плану и програму Републике Српске. То право, нажалост, ни дан данас немају и српски школарци који живе у општини Босански Петровац у Унско-санском кантону. Из тог разлога већина њих „заобилази” школу која им је „пред вратима” и школују се у Српској удаљеној десетак километара.

Пре рата у Гламочу је живело 12.500 становника, од којих је било 10.000 Срба. Према резултатима пописа 2013. Године, у тој локалној заједници евидентирано је 4.200 становника, међу којима је било 43,5 одсто Срба, углавном повратника.