Литургија у средишту научних интересовања

У Српској академији наука и уметности (САНУ) у Београду јуче је отворен 18. међународни конгрес хришћанске археологије. Овај симпозијум окупља светски реномиране истраживаче раног хришћанства и трајаће до 6. септембра.

Приликом отварања конгреса, чија је тема „Рано хришћанство између литургијске праксе и свакодневног живота”, окупљене је писмом поздравио патријарх српски Порфирије.

– Радује ме што је у средишту научних интересовања овог симпозијума управо света литургија. Она је извор и циљ нашег живота на земљи и на небесима. Све што чинимо у својој свакодневици треба да буде надахнуто и прожето светом литургијом. Као неко ко је у младости студирао археологију, рано сам спознао да рано хришћанство представља јединствену епоху, импресиван феномен. О припреми света и рода људскога кроз ране фазе које је човечанство пролазило до рођења Спаситеља сведочи и археологија као наука. Неко је давно рекао да археологија држи кључеве разумевања, ко смо и одакле смо. Ја бих додао и да археологија, посебно ранохришћанска, сведочи и оснажује веру хришћана. У савремено доба када постоји тенденција да се све преиспитује, а понекад и сензационализује, библијска археологија као једна од старијих грана археолошких проучавања данас у великој мери непристрасно и недвосмислено утврђује истинитост Светога писма, додатно проширујући постојећа сазнања. Радује ме да у времену када вештачка интелигенција отвара невероватне могућности, људски ум опстаје у средишту археологије, а човек остаје срце археолошких тумачења – поручио је Порфирије у писму које је прочитао његов изасланик епископ Нектарије.

Том приликом патријарх је подсетио учеснике скупа да је на тлу данашње Србије рођено чак 18 римских императора, међу којима и славни Константин Велики, који је 313. године прогласио Едикт о верској толеранцији хришћана.

У салу Српске академије наука и уметности стигло је још једно писмо, и то из Ватикана.

– Изражавам дубоко дивљење организаторима, учесницима, археолозима и бројним истраживачима из свих крајева света. Надам се да ће њихова посвећеност археологији хришћанства наставити продубљивање знања које је основно за мисију цркве. Истинама које износе у својим радовима, предавањима и на пољу науке они се осећају одговорим за очување вере. Археолошка открића могу да имају утицаја на економска и друштвена дешавања, као и на религију – наведено је у писму папе Фрања.

Током пет дана симпозијума проучаваће се бројни аспекти деловања раних хришћана – питања у вези са црквеном организацијом, литургијом, сакралном архитектуром и литургијским предметима. Такође, изучаваће се и организација првих хришћана у градовима, руралним подручјима, лимесу, односи хришћана и пагана, прогонитеља и мартира, до темељних промена изазваних бројним таласима миграција. Међу темама биће и степен христијанизације различитих територија, социјалног статуса хришћана, развоја уметности…

– Широк спектар тема представља значајну прилику за размену знања и искустава међу научницима из иностранства, региона и Србије. Али и за промоцију богатог археолошког идентитета наше земље – рекао је председник САНУ Зоран Кнежевић и истакао да је ово први пут да се у дугој традицији конгреса овај скуп одржава у нашој земљи.

Поздрављајући окупљене, министар културе Никола Селаковић истакао је да култура, уметност и вера представљају стубове на којима почива наше друштво, а да овај конгрес доприноси јачању тих стубова.

– Након више од век и по од првих археолошких истраживања, у Србији имамо 194 археолошка налазишта која су утврђена за културно добро и уписана у Централни регистар непокретних културних добара. Поред тога, регистровано је више од 20.000 археолошких локалитета из различитих периода, од палеолита до позног средњег века, од којих највећи број тек треба да буде истражен. Неки од тих локалитета су већ надалеко познати: Феликс Ромулијана, Тимакум Минус, Наисус, Медијана, Јустинијана Прима, Сирмијум… – казао је Селаковић и додао да ће следеће године бити обележено 160 година од истраживања на планини Рудник, те да ће Филозофски факултет у Београду бити домаћин годишњег скупа Европске асоцијације археолога.

Међународни конгрес хришћанске археологије организовао је Институт за археологију у сарадњи са најзначајнијим институцијама заштите, културе и образовања у Србији.