Вртоглавица попут окретања на вртешци

Вртоглавица најчешће настаје нагло, што особа обично описује да је одједном почело све да се помера од ње, као да је на вртешци, а ако би сишла са те вртешке – не може да стоји јер и даље све наставља да се окреће око ње. Додатну потешкоћу представља то што се јавља мучнина и најчешће повраћање. Нагли почетак, немогућност кретања и стајања, падање, повраћање и мучнина су већ довољни да човек осећа страх. Људи обично кажу да не знају одакле се то све појавило, а прве мисли буду најстрашније, па лекарима говоре: „Мора да је неки тумор на мозгу, шлог, нека страшна болест.”

Како истиче др Галина Јоковић, специјалиста ОРЛ и супспецијалиста аудиолог, сам нагли почетак, ток, трајање вртоглавице, пратећи симптоми и страх који прати ово стање које не може да се контролише у првом моменту говоре да се ради о нечем опасном по наше здравље. Узроци могу бити озбиљни, али и мање озбиљни. Вртоглавицу могу да изазову мождани удари или нека друга обољења малог мозга. Почетак неких неуролошких обољења као што је мултипла склероза може да буде вртоглавица. Тада се говори о централним вртоглавицама, када су узрок обољења централног нервног система.

– Други узрок је, на срећу, много чешћи и да кажемо мање опасан, а ради се о поремећају функције чула за равнотежу које се налази у унутрашњем уху. Тада мислимо на периферне вртоглавице. Узрок је у поремећају функције периферног чула за равнотежу у унутрашњем уху. Клиничка слика је врло слична код централних и периферних вртоглавица, што их чини тешким за дијагностиковање. Ситуације могу да буду и врло комплексне, тако да некад буде комбинација централних и периферних вртоглавица. Помоћ лекара треба потражити у сваком случају одмах. Прва помоћ је да се вртоглавице што пре зауставе, да се смање мучнина и повраћање. Следећи корак је дијагностиковање могућег узрока – појашњава др Јоковић.

Лечење вртоглавица зависи од узрока, а од тога зависи и хитност лечења, посебно ако се ради о вртоглавицама изазваним можданим ударом.

– Вртоглавице које настају због поремећаја вестибуларног система, тј. поремећаја у унутрашњем уху су један широк дијапазон дијагноза. Можемо да говоримо о доброћудним повременим положајним вртоглавицама које настају приликом промене положаја главе. Ове вртоглавице се дешавају најчешће током спавања, окретања у кревету, устајања. Напади положајних вртоглавица се понављају, вртоглавице трају кратко, али праве нестабилност при кретању и често су праћене мучнином и повраћањем. Дијагностикују се маневрима којима мењамо положај главе, на тај начин изазивамо вртоглавицу да би открили да ли је проблем у десном или левом уху, а затим у којем делу унутрашњег уха. Кад дијагностикујемо проблем, следећи корак је да опет одређеним маневрима померања главе излечимо ову положајну вртоглавицу – наглашава наша саговорница.

Она каже да ако је реч о наглом престанку функције чула за равнотежу, што се манифестује наглим почетком вртоглавице која траје неколико дана, терапијом желе да зауставе напад вртоглавице и што пре омогуће пацијенту кретање. Што пре пацијент почне да шета и устаје, тада ће опоравак бити бржи, јер се тада сви други системи који учествују у одржавању равнотеже ангажују и помажу. Постоје и хронична стања, понављане вртоглавице које су праћене постепеним губитком слуха и зујањем у уху, Менијерова болест.

– Лечење Менијерове болести је дуготрајно и врло сложено. Један напад вртоглавице код човека проузрокује страх, понављани напади вртоглавица поред страха значајно ремете квалитет живота, јер напади долазе изненада. Људи који су искусили оваква стања често развију страх од кретања, нападе панике, и стално имају осећај љуљања, неравнотеже, лошу просторну оријентацију. Ово стање је познато под дијагнозом ПППД или хронична нестабилност, која се лечи психотерапијом и антидепресивима.

Вртоглавице могу бити праћене главобољама, па је ово стање познато као Вестибуларна мигрена, која се тешко дијагностикује. Често се не мисли на ову дијагнозу па се са лечењем почне касно. Лечење је сложено, а некад захтева комбинације различитих лекова антимигренозних, антидепресива, аналгетика. Ово је само неколико најчешћих узорка вртоглавица, а постоји још много различитих узрока – појашњава др Јоковић.

Немогуће је превенирати нападе вртоглавица каквог год да су узрока.

Али је важно пружити подршку пацијенту, објаснити му могући узрок, научити га којим леком може да заустави напад вртоглавице уколико се ради о понављаним вртоглавицама.

– Најважнији део дијагнозе пацијента је у разговору, тј. узимању историје болести. Добро вођеним разговором са пацијентом добијамо најважније информације о почетку тегоба, трајању напада, пратећим симптомима, о томе да ли се ради о понављаним тегобама или се тегобе јављају први пут. Чак 90 одсто дијагнозе је у добро узетој анамнези, а затим у отонеуролошком и неуролошком прегледу. Користе се различити функционални дијагностички тестови и некад је обавезна радиолошка дијагностика, скенер или магнетна резонанца главе – појаснила је др Јоковић.