Рафтери напунили џепове
Плужине – Због непостојања адекватне законске регулативе, када је реч о наплатној такси, и непоштовања Закона о градњи објеката обалом реке Таре "суза Европе", најмање новца припада општини Плужине, изјавио је градоначелник Плужина Мијушко Бајагић, у разговору за "Политику". Податак да је Таром током минулог лета сплаварио кад је ко и колико хтео, а да није платио ниједан евро, колико износи општинска излетничка такса, невероватан је али и истинит. Наиме, општина Плужине је од туристичких организација и савесних појединаца до сада наплатила само 11.000 и наредних дана очекује приход од још око 6.000 евра, а туристи су, примера ради, само за спуштање чамцем од Брштановице до Шћепан поља плаћали 18 евра.
Колико је хиљада гостију Таром пловило минулог лета нико са сигурношћу не може да каже. Према подацима СО Плужине, чијим највећим делом протиче Тара, ову лепотицу посетило је више од 50.000 гостију. Није тешко израчунати колико би новца "ушло" у општинску касу да је општина за њих успела да наплати таксу. Довољан је податак да је само један држављанин Федерације БиХ, како је речено на седници општинског парламента, летос превезао 20.000 туриста. Како је цена једнодневног рафтинга по особи 50 евра, рачуница о томе колико су појединци ставили у џеп, а да општини Плужине нису дали ни евро, потпуно је јасна.
– Локална самоуправа је у мају ове године од Министарства туризма затражила да донесе тромесечну уредбу која би важила за Тару, али одговора није било. Наплата од 11.000 евра извршена је по основу одлуке коју је донела локална самоуправа, рекао је Бајагић.
О овом, за општину Плужине, великом проблему пре неколико дана су расправљали и одборници СО. Речено је да на Тару долази ко хоће и гради где хоће и да грађевинска и туристичка инспекција не могу да уведу ред на овој атрактивној локацији. Од Брштановице до Шћепан поља има на десетине кампова, само један приватник има дозволу за рад. Већ и сам податак да сваки камп, а има их и са једне и са друге стране Таре, има пет до десет, а негде и више објеката изграђених од дрвета површине и до 40 квадрата довољно говори шта се ради у кањону најлепше европске реке.
Зашто је минулог лета, питали су неки одборници, рампа на улазу код Шћепан поља која води ка Брштановици радила само од 7 до 15 часова, а не дан и ноћ. Јер, да је било организовано другачије, вероватно би се још нека хиљада евра слила у полупразну општинску касу.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


