Постамент Саве Ковачевића без бисте већ седам година

На месту где је стајала биста народног хероја Саве Ковачевића на почетку Првомајске улице у Земуну, у простору омањег трга и пијаце већ седам година нема ничега. Остао је постамент, али попрсје је нетрагом нестало и на његово место није постављено ново. Због тога ће представници СУБНОР-а (Савез удружења бораца народноослободилачких ратова) Београд тражити од надлежних, првенствено од општине Земун, да се биста поново начини и врати на место где је била.

– Биста народног хероја Саве Ковачевића, рад вајара Миодрага Живковића, начињена од бронзе постављена је 1987. године, али је украдена 2013. Након тога на истом месту откривена је друга, али је и она нетрагом нестала 2017. године. Остао је само постамент висине 140 центиметара, на коме и даље стоји уклесано Савино име, година рођења и смрти. Пише и да су споменик подигли житељи Месне заједнице „Сава Ковачевић” из Земуна. Жалосно је да и после толико година биста није враћена. Пошто је постамент сачуван, тражићемо од Завода за заштиту споменика културе града Београда да се биста поново уради и постави. Јер, за бригу о споменицима на основу Закона о ратним меморијалима задужени су општина, град и република –  каже Боро Ерцеговац, председник СУБНОР-а Београд.

Он истиче да у престоници постоји 627 спомен-обележја и да је њих око 300 оштећено на неки начин. Неки су наружени графитима, на другима се не виде слова, окрњени су поједини делови, зарасли су у коров и траву...

Због тога је чланове СУБНОР-а пријатно изненадио поступак од пре неки дан када је испред основне школе која се сада зове „Лаза Костић”, а некада се звала Седам секретара СКОЈ-а, обновљен споменички комплекс.

– Почетком августа суграђани који живе у Блоку 23 приметили су да непознатa особа подижe бисте седам секретара СКОЈ-а и да „уништава” цигле иза њих. О томе смо обавештени због чега смо одмах реаговали и тражили објашњење од надлежних из школе, речено нам је да се ништа не руши, већ се бисте уклањају да би се кренуло са обновом. Бисте су скинуте и сачуване у школи док радови нису завршени. Посао је окончан 29. августа и сада је тај простор заиста уређен како доликује. Обновљен је зид од цигала, а простор испред оплемењен – истиче Ерцеговац.

На овом спомен-обележју постављене су бисте Златка Шнајдера, Јанка Мишића, Мије Орешког, Јосипа Колумба, Јосипа Дебељака, Пера Поповића Аге и Павла Паје Маргановића.

Страдао у бици на Сутјесци

Сава Ковачевић био је комунистички револуционар, учесник НОР-а и народни херој. Рођен је у близини Никшића 25. јануара, а погинуо 13. јуна 1943. на Сутјесци, у току Пете непријатељске офанзиве. Био је командант Треће ударне дивизије која је обезбеђивала Централну болницу приликом покушаја пробоја немачког обруча. Према званичној верзији, погинуо је од немачке рафаљне паљбе у току јуриша, бранећи најтеже рањенике. Том приликом страдали су му отац, брат и братић. Сахрањен је на месту погибије. Ипак, претходних година могле су се чути и верзије да Сава није страдао од немачке, него од „наше” руке.  

Секретари СКОЈ-а

Седам секретара били су на челу Савеза комунистичке омладине (СКОЈ), омладинске организације Комунистичке партије Југославије, која је у време Краљевине Југославије била забрањена. Они су се на функцији секретара Централног комитета СКОЈ-а налазили од 1924. до 1931. и сви су страдали у оружаним сукобима са полицијом.

Школа „Седам секретара СКОЈ-а” у Блоку 23 у Новом Београду носила је то име од 1977. године до 2005.  Бисте су у школском дворишту постављене 26. октобра 1979. Посмртни остаци секретара су 30. маја 1950. похрањени у гробници народних хероја на гробљу Мирогој у Загребу.