Зелена чоја Чукаричког рукавца

Већ више од десетак дана Чукарички рукавац прекривен је необичним „зеленим тепихом”. Због ове појаве забринули су се многи суграђани јер су помислили да је опет реч о неком загађењу на овој локацији, али срећом овог пута није тако. Површину воде на овом делу Аде Циганлије покрила је биљка под именом сочивица. Реч је о пливајућој биљчици која се под одређеним условима брзо размножава.

– Сочивица се никада не укорењује и живи у споротекућим, топлим водама, органски оптерећеним, односно загађеним. У водама које имају доста нитрита и фосфата. А пошто већ два, три месеца нема значајних падавина, у Чукарички рукавац се улива само загађена вода из Топчидерске реке. Осим тога вода је топла, а нема ни ветра да мало покрене површину воде у рукавцу, како би сочивицу „натерала” ка обали или ка Сави. То су испуњени идеални услови у којима се она размножава, због чега се ствара тај „тепих” који покрива велике површине – објашњава Гордана Субаков Симић, хидробиолог и професор Биолошког факултета Универзитета у Београду.

Чим се, како каже, постојећи услови промене, падне обилнија киша или дуне јачи ветар, сочивица ће се полако разићи.

– Важно је истаћи да је сочивица изузетно корисна биљка. Она производи кисеоник и тако пречишћава воду и претвара отпад у њој у биомасу. Као таква, она не смета ни животу у води Чукаричког рукавца. Поједине врсте риба, којих овде нема, чак је и једу, а њоме се хране и патке и друге барске птице – истакла је Субаков Симић.

Вода у Сави и Дунаву због дуготрајних суша ипак није на историјском минимуму. До тог минимума који је забележен шездесетих и осамдесетих година прошлог века недостаје још два метра. Тренутно је водостај Саве код Београда 158 центиметара, а Дунава у Земуну 202.

– Воде су у домену средњениских вредности и због тога ми још од почетка августа упозоравамо на низак пловидбени ниво. Слична ситуација нас очекује и у наредне две недеље. Иако се за викенд и у уторак на среду очекују падавине, та количина у нашој земљи неће прећи 20 литара по квадратном метру, што је недовољно да се мало више напуне наше реке. У Словенији се очекују обилније падавине, али ће та вода бити искоришћена за пуњење акумулација у Хрватској па Савом до нас неће стићи већа количина. И у Црној Гори и у Румунији очекују се јачи пљускови, али они неће напунити наше сливове. Једино чему се надамо јесте да више кише падне у источној Херцеговини, што Дрином може доћи до нас – објашњава Дејан Владиковић, координатор хидролошке прогнозе и упозорења Републичког хидрометеоролошког завода Србије.