Кромпир испод Мачковог камена

Породица Милутина Маринковића из Кржаве, села на путу од Крупња према историјском Мачковом камену (928 метара, највиша кота планине Јагодња) позвала је рођаке и комшије да им на њиви помогну у вађењу кромпира. Друга половина октобра је право време за то. Област Рађевина, којој припада и Кржава, одувек је била позната по производњи овог веома честог поврћа на српској трпези. Ово није "моба", добровољна помоћ, него је "позајмица", што ће рећи да домаћин и његови морају да "врате" рад, да помогну садашњим помагачима чим они буду нешто радили. Када је њива добро наводњавана, као ова, онда се на 30 ари из земље извади и у џакове упакује 10 тона. Земља у Кржави је плодна, али је уситњена на много парцела разних површина.

Александар Гошић, стручни сарадник за пољопривреду у општини Крупањ, каже да овогодишња откупна цена на кванташким пијацама у Лозници, Шапцу, Ваљеву и Београду износи од 12 до 13 динара, а у џаку – 10 динара. Кромпир је засађен на 270 хектара. Просечан принос је 15 тона по хектару; ко наводњава вади и 23 тоне. Све зависи од воде и земљоделаца. Засадити, оплевити, окопати, нађубрити, опет окопати, уклонити коров, заливати, вадити, паковати, пренети... Колико радњи да би се дошло до зрелог кромпира. Када је суша, приноси су никакви. Наводњавање је данас неопходно. Док су се у Рађевини ослањали само на кишу, догодила се једна згода, која се после препричавала по њивама: "Кромпир се садио у ,кућице’ или ,оџаке’, најчешће по три комада распоређена у троугао. У сушним и неродним годинама, приликом вађења су говорили ,Ево два, а где ми је трећи’. Тада је једва сачувано за садњу следеће године. Јачина домаћинстава мерила се по броју ,кућица’, тако да су већа домаћинства садила од 500 до 1.000 ,кућица’. Кромпир је најбоље приносе давао на новом земљишту, такозваним крчевинама. За јело се у почетку користио печен у ватри на огњишту или у пољу и њивама чувајући стоку." (Радивоје Јовичић, календар Рађевац за просту 2005. годину).