Krompir ispod Mačkovog kamena

Porodica Milutina Marinkovića iz Kržave, sela na putu od Krupnja prema istorijskom Mačkovom kamenu (928 metara, najviša kota planine Jagodnja) pozvala je rođake i komšije da im na njivi pomognu u vađenju krompira. Druga polovina oktobra je pravo vreme za to. Oblast Rađevina, kojoj pripada i Kržava, oduvek je bila poznata po proizvodnji ovog veoma čestog povrća na srpskoj trpezi. Ovo nije "moba", dobrovoljna pomoć, nego je "pozajmica", što će reći da domaćin i njegovi moraju da "vrate" rad, da pomognu sadašnjim pomagačima čim oni budu nešto radili. Kada je njiva dobro navodnjavana, kao ova, onda se na 30 ari iz zemlje izvadi i u džakove upakuje 10 tona. Zemlja u Kržavi je plodna, ali je usitnjena na mnogo parcela raznih površina.

Aleksandar Gošić, stručni saradnik za poljoprivredu u opštini Krupanj, kaže da ovogodišnja otkupna cena na kvantaškim pijacama u Loznici, Šapcu, Valjevu i Beogradu iznosi od 12 do 13 dinara, a u džaku – 10 dinara. Krompir je zasađen na 270 hektara. Prosečan prinos je 15 tona po hektaru; ko navodnjava vadi i 23 tone. Sve zavisi od vode i zemljodelaca. Zasaditi, opleviti, okopati, nađubriti, opet okopati, ukloniti korov, zalivati, vaditi, pakovati, preneti... Koliko radnji da bi se došlo do zrelog krompira. Kada je suša, prinosi su nikakvi. Navodnjavanje je danas neophodno. Dok su se u Rađevini oslanjali samo na kišu, dogodila se jedna zgoda, koja se posle prepričavala po njivama: "Krompir se sadio u ,kućice’ ili ,odžake’, najčešće po tri komada raspoređena u trougao. U sušnim i nerodnim godinama, prilikom vađenja su govorili ,Evo dva, a gde mi je treći’. Tada je jedva sačuvano za sadnju sledeće godine. Jačina domaćinstava merila se po broju ,kućica’, tako da su veća domaćinstva sadila od 500 do 1.000 ,kućica’. Krompir je najbolje prinose davao na novom zemljištu, takozvanim krčevinama. Za jelo se u početku koristio pečen u vatri na ognjištu ili u polju i njivama čuvajući stoku." (Radivoje Jovičić, kalendar Rađevac za prostu 2005. godinu).