Дани белоглавог супа

Већ више од деценије на данашњи дан Фондација за заштиту птица грабљивица традиционално обележава Међународни дан свести о потреби заштите лешинара (International Vulture Awareness Day) манифестацијом Дани белоглавог супа. Данас ће тај дан бити обележен у резервату на Увцу, пуштањем опорављених јединки назад у природу. Ове године ће то бити посебан доживљај, јер ће ове величанствене птице бити опремљене сателитским одашиљачем домаће производње. Група наших електротехничара је у сарадњи са Електротехничким факултетом из Ниша направила сателитску платформу за праћење белоглавог супа и ово ће бити права прилика да се испроба како функционише.

– Лешинари су значајна група животиња која се суочава са низом претњи које угрожавају њихов опстанак. Популације свих врста лешинара су угрожене, а неке врсте су пред нестајањем. Од 16 врста лешинара Старог света, код 12 је изражена претња опстанка. Код нас је до прошлог века живело четири врсте лешинара. Орао брадан, бела кања и црни лешинар су врсте које су ишчезле у Србији, а једина врста коју смо успели да сачувамо је белоглави суп. Успешан програм заштите белоглавог супа који води Фондација за заштиту птица грабљивица сачувао је ову врсту од ишчезавања – објашњава др Саша Маринковић из Фондација за заштиту птица грабљивица.

Како је навео, данас се најбројнија популација белоглавог супа на Балкану налази управо у Србији.

– Они се из Србије шире и насељавају друге крајеве Балкана где им стварају услове како би их примамили да се ту задрже. Али код нас источна Србија, која је до 1958. имала ову врсту, остаје пуста. Држава би могла да препозна значај повратка белоглавог супа у источну Србију због његовог економског значаја и као симбола сачуване природе. Ова птица била би решење за уклањање сточног отпада у источној Србији, који најчешће завршава на дивљим депонијама, а његово одлагање представља проблем сточарима и месарима – оценио је Маринковић.

Лешинари имају незамењиву улогу у очувању хармоније у природним процесима разлагања органске материје и спречавања ширења зараза. Најновије истраживање Би-Би-Сија указало је на катастрофалне последице нестајања супова у Индији – у последње три деценије ишчезло је 96 одсто популација четири врсте због употребе диклофена у ветеринарској медицини у лечењу стоке.

– Супови се искључиво хране угинулом стоком и зато их зовемо чистачима природе. Птице су 400 пута осетљивије на тровања диклофеном од сисара, што је проузроковало нагло ишчезавање супова у Индији. Изумирање супова индиректно утиче на смрт 500.000 људи годишње у Индији, а смртност људи се повећала за четири одсто. Повећао се број зараза бактеријама проузрокованих распадањем угинуле стоке које загађују и водотокове и проширило са беснило. Због вишка доступне хране порастао је број предатора, паса луталица, шакала, леопарда који су почели да улазе у урбане средине и наносе штете људима. Влада је срачунала да штете од нестајања чистача природе Индију кошта 36 милијарди долара годишње – истиче Маринковић.

Фондација за заштиту птица грабљивица од 2011. поставила је више од 20 сателитских одашиљача на белоглаве супове и на орлове белорепане и змијаре који су куповани у иностранству.

– Напредак наших електротехничара у сателитској технологији омогућиће да се сателитска технологија у праћењу дивљих животиња развија у Србији. Праћење сателитском технологијом белоглавих супова омогућила нам да сазнамо навике и значајне информације из живота ових птица. Познати супови са сателитским праћењем Константин, Јефимија, Тесла и други осликали су ареале и просторе значајне за исхрану ове врсте, а најинтересантнија су праћења миграција младих птица у далеке земље Арабијског полуострва и јужне и источне Европе. Овим праћењима треба додати и 400 белоглавих супова означених крилним маркицама који су бележени у 24 земље Од Русије до Шпаније и од Естоније до Јемена – нагласио је Маринковић.

Најудаљеније место где је нађен наш суп Алибаба налазило се у Јемену, од Србије удаљено 3.450 километара.

Лик орла на средњовековним знамењима Србије

Циљ манифестације Дана белоглавог супа у резервату у Увцу је да овај изузетни бренд постане и званично туристичка понуда овог краја и да се уврсти у календар туристичких понуда Туристичког савеза Србије. Смисао је да се Међународни дан заштите белоглавог супа уз понуду образовних садржаја повеже са локалном заједницом и постане мала свечаност краја посвећена успешној заштити угрожене врсте од националног значаја, јер се лик белоглавог супа налази на средњовековним знамењима Србије.