Плаћање картицама постаје навика купаца

Плаћање картицама није резервисано само за продавнице, бутике, ресторане, оне могу да се користе и за куповину на улици, па чак и код уличних цвећара. Пример за то је комби-књижара у Косовској где се продају половни уџбеници. На возилу стоји натпис: „Примамо платне картице.” Ово је једини, од десетак возила у тој улици, који омогућава безготовинско плаћање. За куповину књига, како је објаснио продавац, могу да се користе све картице, али не постоји могућност плаћања на рате.

– Одавно смо увели апарате, људи нормално долазе и плаћају као у било којој продавници, знамо да смо једини, то нико овде не ради, али ето, има и оних који су пријављени и плаћају порез – казао је продавац.

У већини објеката у центру постоји могућност плаћања „пластичним новцем”. Трафике, које у овом делу града све припадају истом ланцу, од Народне скупштине, преко Теразија до Трга републике, примају картице. На овом простору су и популарни домаћи и инострани фаст фуд ресторани који редом сви имају апарате за картице, док већина оних које држе мали угоститељи – нема. Такви објекти налазе се на Зеленом венцу и скрајнутијим улицама центра.

Око Кнез Михаилове, где највише обитавају туристи, налазе се познати ланци пекара и они сви, наравно, примају картице.

– Овде је нормално да постоје апарати, ипак је ово део града где су странци на сваком кораку, па шта би они мислили о нама да их немамо. Они углавном користе картице, као и млади, старији од 50 година се уопште нису привикли на то и углавном плаћају новцем, да не кажем да пензионери често дају кованице, што је код младих незамисливо – казала је радница у једној трафици надомак Теразија.

Што се више одаљавамо од туристичке зоне, ситуација се полако мења. Већ према Врачару постоје радњице и трафике које немају апарате за плаћање картицама. Ипак, могућност измиривања рачуна провлачењем картице је могућа на сасвим неочекиваним местима. Један продавац цвећа на тезги испред Новог гробља је муштерији, која се прерачунала кад је узела букете рекавши да нема довољно готовине, понудио да плати картицом. Зачуђено му је пружила картицу, прислонила на апарат извучен из неке торбе и зачуо се звук који означава „одобрено”.

У појединим деловима града пекаре, трафике и радње држе мали трговци и њима се, како сами кажу, не исплати да уводе апарате. Ни Законом о платним услугама нити Законом о међубанкарским накнадама није предвиђена обавеза поседовања апарата. Разлог за то су високи трошкови, који су последица високих накнада интернационалних картичних система, попут „Визе” и „Мастер карда”. Народна банка Србије је 2018. године Законом о међубанкарским накнадама снизила међубанкарске провизије на 0,2 одсто за трансакције дебитним картицама и 0,3 процента за трансакције кредитним картицама, што је имало за последицу, како се наводи, снижење трговачке накнаде.

– Основни циљ закона је да се снижавањем међубанкарских накнада створе услови да конкуренција међу банкама и картичним системима доведе до снижавања цена за крајње кориснике – наводи се на сајту Народне банке.

Код мањих трговаца преовлађују трансакције мале вредности, због чега банке уговарају вишу трговачку накнаду да би надокнадиле високе трошкове по трансакцији интернационалних картичних система.

– Износ трговачке провизије у директној је зависности од преговарачке моћи трговца па тако велики трговински ланци добијају најповољније понуде, док мали трговци, занатлије, радње, немају ни близу такву преговарачку позицију и њима банке нуде провизије које су високе, што дестимулише прихватање платних картица у малим радњама – упозоравају из Народне банке Србије.

Трговац који прихвати овакав начин плаћања има право избора бренда или врсте платне картице и уколико не прихвати све платне инструменте попут телефона или сата, мора о томе да обавести потрошаче.

У Србији је у оптицају 11.760.000 платних картица, што је за седам одсто више него у исто време прошле године.

– Током другог тромесечја ове године, у трговинама у нашој земљи извршено је 156,7 милиона плаћања домаћим платним картицама – за 22,6 одсто више него у истом тромесечју 2023. Прихватна мрежа ПОС терминала из тромесечја у тромесечје наставља да расте, а на крају јуна купци су могли да плаћају на близу 149.000 ПОС терминала, што је за 14,6 одсто више него у другом тромесечју 2023. године – саопштила је Народна банка Србије.